ZAŠTO SU NEKI DOMAĆI ARTIKLI SKUPLJI KOD NAS NEGO U INOSTRANSTVU? Iz Privredne komore dali ODGOVOR!

Parizer, jogurt, mleko, sok, deterdžent za sudove, šampon za bebe, testenine, krompir, začin, kafa – to su neki od proizvoda koji će od srede biti jeftiniji i imati oznaku "bolja cena".

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije objašnjava u razgovoru za RTS zašto se baš sada donela ta mera, ali i odgovara na pitanje zašto su neki proizvodi kod nas skuplji, nego u regionu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će od naredne srede 20 proizvoda u svim trgovinskim lancima biti znatno sniženo. Među njima su i osnovne životne namirnice.

"Nekima to izgleda smešno, meni me izgleda smešno jer je ovo za nas način da pokažemo koliko brinemo i koliko razumemo ljude kada kažu da su cene skočile. Razumemo vašu poruku - mučimo se jer i kada povećavate minimalac proizvodni troškovi rastu i to će se videti u cenama jer poslodavci moraju da naprave više cene, ali u dogovoru sa njima možemo da napravimo akcije i pomognemo ljudima, pomognemo običnom narodu", rekao je Vučić.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da su se od početka zalagali za to da se sedne za sto sa predstavnicima trgovinskih lanaca i nađe izbalansiran odgovor.

“Ovaj inflatorni pritisak traje dugo, najviše pogađa stanovništvo, posebno ono koje je najugroženije, najsiromašnije. I ovo je apsolutno jedan, da kažemo, izbalansiran odgovor, jedna socijalna mera koja treba te ljude da rastereti kako bi mogli da se pripreme i za ovu školsku godinu i za zimu koja predstoji“, rekao je Stanić.

Ukazuje da, iako inflacija usporava, i dalje je među najvišima u Evropi.

"Ona ide svojim tokom, ali činjenica je da padaju prometi u radnjama, da je kupovna moć značajno opala, a sa druge strane to predstavlja suštinu našeg BDP-a, gotovo dve trećine, i naravno, sa treće strane, hrana je sa velikim procentom unutar te potrošačke korpe", objasnio je Stanić.

Bez hrane ne možemo, zato i može da poskupi

Stanić je uporedio stopu inflacije sa poskupljenjem namirnica u Srbiji i Nemačkoj.

“Kada pogledate tu prosečnu stopu inflacije, na primer, ona kod nas iznosi 12 odsto, a hrana je otišla 20 odsto na međugodišnjem nivou. U Nemačkoj je, na primer, 6 odsto inflacija, a hrana je poskupela 11 odsto. Dakle, ispada da su i njihovi, da kažemo, trgovci pohlepni. Naravno da to nije slučaj pohlepe, nego činjenica da ovu inflaciju pre svega guraju hrana i energenti“, rekao je Stanić.

Pojašnjava da, kada je reč o hrani, postoji prostor za podizanje cene jer se bez nje ne može.

“Samim tim postoji prostor za podizanje cene u skladu sa tražnjom koja pada, ali ne dovoljno brzo, kao što može da padne za nekim proizvodom kao što su mašine, oprema, automobili, telefoni“, objašnjava Stanić.

Zašto su kod nas neke namirnice skuplje

Ukazuje i da građani vide cene na rafovima, ali da prosečan potrošač ne ulazi u detalje kako se ta cena formira.

"Marža nije profit, da kažemo, trgovca. Na mnogim proizvodima oni nemaju profita", istakao je Stanić.

Stanić ima odgovor i na pitanje zašto su pojedini proizvodi u inostranstvu jeftiniji nego što su kod nas na rafovima.

"Osnovni razlog zašto, na primer, jedan proizvod koji se proizvodi u Srbiji ima nižu cenu na nekom drugom tržištu, jeste ukoliko se želi zauzeti to tržište. Dakle, jednostavno da jednom konkurentskom cenom, potrošači steknu naviku da kupuju upravo taj proizvod, a kasnije će ta cena doći na neku realnu koja će biti izbalansirana ili blago veća, zato što treba kalkulisati veće transportne troškove", objasnio je Stanić.

Bonus video:

(Espreso / RTS)