BLOKADA CRNOMORSKIH LUKA POGAĐA I SRBIJU: Zbog pada cena žitarica stradaju poljoprivrednici

Blokada crnomorskih luka ne pogađa samo zemlje učesnice sukoba u Ukrajini. Od 870 miliona gladnih u svetu, većina živi u Africi, a ona ostaje bez hrane.

Druge zemlje, poput Srbije, ostaju bez mogućnosti da prodaju svoje žito preko crnomorskih luka. Zato je ceo svet pažljivo pratio sastanak Putina i Erdogana, ali je stigla samo nada da će sporazum o izvozu žita biti obnovljen.

Ratni sukob na jednom od najplodnijih zemljišta na svetu pokazao je da se politički ciljevi ne ostvaruju samo oružjem i novcem.

Saveznici Ukrajine mere svoju pomoć u milijardama dolara i hiljadama tona najsavremenijeg naoružanja, ali kada viškovi ukrajinskog žita ugroze poljoprivrednike Evropske unije, spuštaju rampu.

"Pet zemalja koje se graniče sa Ukrajinom zabranile su uvoz, pa čak i prolaz ukrajinskih žitarica preko njihove teritorije. To sve zajedno stvara opštu konfuziju na tržištu hrane i veliko pitanje šta će se desiti sa ukrajinskim žitaricama u uslovima kada je crnomorski region praktično blokiran", ističe agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

Putin je spreman da obnovi crnomorski sporazum, saopštio je juče svetu i turskom kolegi Erdoganu, ali pod uslovima koje neki nazivaju ucenjivačkim, a neki pregovaračkim kapitalom.

"Želimo da oživimo žitni koridor, uradićemo to, ali pod jednim uslovom. Želimo da naši poljoprivredni proizvodi nesmetano idu preko mora", rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin.

Traže i da se Ruska poljoprivredna banka vrati u međunarodni sistem plaćanja, da im se dozvoli izvoz đubriva i uvoz mehanizacije.

Ranije, Putin je Erdoganu predložio sporazum koji bi bio alternativa crnomorskom – da se ruske žitarice prerađuju u Turskoj, a odatle izvoze u treće zemlje.

"Potreban je nastavak inicijative o crnomorskom žitnom koridoru, uz uklanjanje nedostataka. Alternativni predlozi ne mogu ponuditi održiv, siguran i trajan model kakav je crnomorska inicijativa", istakao je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.

Žitarice su jeftinije, ali od toga koristi nemaju krajnji potrošači

U Sočiju je rečeno i da nema prehrambene krize otkako se Moskva pre dva meseca povukla iz žitnog sporazuma i da, naprotiv, cene padaju. Istina, kažu stručnjaci u Srbiji, ali se pojeftinjenje odnosi samo na primarne proizvode, zbog čega stradaju poljoprivrednici.

"Srbija se takođe nalazi u nelagodnoj situaciji, s obzirom na to da smo u velikoj meri upućeni na crnomorsku luku Konstanca koja je puna ukrajinske robe. Mi sada nemamo taj izvozni ventil koji je bitan za našu pšenicu, a pogotovo za kukuruz", objašnjava Galetin.

Žitarice su jeftinije, ali od toga koristi nemaju krajnji potrošači. Kompanije prerađivači ne odustaju od visoke zarade i nastavljaju da obaraju otkupnu cenu poljoprivrednicima. Kukuruz trenutno košta upola manje nego lane – oko 17 dinara.

"Ako budu imali prosečan prinos od pet tona, ja bih rekao da će biti na pozitivnoj nuli. Ukoliko prinos bude iznad pet tona, onda mogu da očekuju neku zaradu", prognozira Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Ukrajinska kriza poremetila je i uobičajene paritete. Kilogram svinjskog mesa koštao je kao 16 kilograma kukuruza, a danas dva i po puta više.

Bonus video:

(Espreso / RTS)