"TO JE PROBLEM SVIH NAS!" Jorgovanka Tabaković otkrila ŠTA OČEKUJE

Inflacija je problem svih nas i zato moramo svi da učinimo sve što je do nas da se što pre vrati na nizak nivo od pre pandemije, koji smo održavali godinama i koji neće ugrožavati ni standard ljudi ni privredni rast. Ne očekujem ja razumevanje ni povlađivanje, očekujem odgovornost svih učesnika u sistemu, samo onakvu kakvu pokazujem kao guverner i institucija na čijem sam čelu, kaže u intervjuu za Politiku Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS), o aktuelnoj temi uticaja trgovačkih marži na rast cena.

Prodrmali ste javnost tvrdnjom da su trgovačke marže kod nas previsoke i da su jedan od razloga za visoku inflaciju što odlaže njeno vraćanje u granice cilja. Uvek naglašavate da NBS radi sinhronizovano sa Vladom Srbije, međutim, kod ministra trgovine niste naišli na razumevanje na vaš poziv trgovcima da ih smanje. Ni kod Privredne komore, ni kod ekonomista. Svi oni se pozivaju na slobodnu ekonomiju. Koliki su dometi vašeg „apela”?

Ko s pažnjom prati rad NBS i moje izjave setiće se da sam temu marži pokrenula mnogo ranije nego što je postala aktuelna u svetu. Još u novembru 2021. sam isticala da su trgovinski lanci i prodavci generalno iskoristili momenat da povećaju cene i više nego što je to bilo opravdano. NBS više od decenije ne sledi tuđe puteve i rešenja već ima sopstvene, primerene našim okolnostima. Rešenja koja daju rezultate poput brzog svođenja nasleđenog problema domaće inflacije sa nivoa od 12,2 odsto s kraja 2012. na 2,2 procenta krajem 2013. Analiza rezultata poslovanja privrede, pa i analiza marži obavljena je na osnovu javno dostupnih podataka i urađena je u NBS, odgovorno i ozbiljno, celovito i pouzdano. Uverena sam da to nikom ne može da smeta.

Da li se NBS pomenutim obraćanjem uključila u svetski trend kritike trgovaca, jer su na visoke marže ukazali i Evropska centralna banka i MMF? Oni su naveli da se na veće profite korporacija odnosi gotovo polovina povećanja cena, oko 45 odsto, od početka 2022. pa zaključno s prvim kvartalom ove godine.

NBS je sopstvenim monetarnim okvirom uvedenim decembra 2012. omogućila i veću efikasnost i znatno niže troškove monetarne politike. Smanjili smo ih sa 13,9 milijardi dinara (ili u evrima za više od milijardu evra) u 2013. na gotovo nulu 2021. Još važnije, time smo usmerili banke na povoljnije kreditiranje privrede i građana, i obezbeđenje znatnog dela izvora finansiranja države. Stabilizovanjem kursa pomogli smo domaćoj privredi da ne strahuje od kursnih razlika, omogućili smo kontrolu inflacije na niskim i stabilnim nivoima i otvorili prostor da i po osnovu snižavanja troškova kamata, privreda i građani imaju velike koristi i uštede. Investitorima smo obezbedili predvidiv ambijent, pa danas možemo da govorimo i o rekordnim prilivima stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde evra u 2022, pri čemu se slična dinamika nastavlja i ove godine. I gde je tu „uključivanje u trendove”?

Ne ugleda se NBS ni na ECB, FED ni na bilo koju drugu instituciju, uzimamo u obzir sve okolnosti – i domaće i strane, ali i specifičnosti sopstvene ekonomije. A činjenica da se i drugi bave problemom visokih marži govori o sličnim uzrocima pojava, sličnim faktorima koji im doprinose, pa su prirodno slični i načini reagovanja na uočene pojave – stručna mišljenja i analize koje treba da pomognu rešavanju problema. Stabilnost cena je po slovu zakona cilj mnogih centralnih banaka, ali mnogi faktori koji doprinose inflaciji su van delovanja centralnih banaka.

Zato ponavljam – jedino ako svi mi pojedinačno i kolektivno doprinesemo da se ona zaustavi i suzbije, možemo rešiti ovo pitanje. A za to je potrebno odgovorno ponašanje na koje pozivam od 2021.

Interesantan je i podatak da su banke u Srbiji prošle godine zaradile rekordnih oko 750 miliona evra. Sada ste im dozvolili da vrate, odnosno povećaju naknade i provizije za tridesetak odsto. Da li je to bilo neophodno s obzirom na toliku dobit? Pritom im profit uvećavaju i sve veće kamate.

I kad je reč o privredi, trgovini i bankarstvu jednako važi – Srbija je tržišna ekonomija. Administrativna ograničenja cena nisu rešenje. Niti ih preporučujem drugima niti ih NBS nameće institucijama za koje je nadležna.

Naravno, aktivnim praćenjem poslovanja banaka i preduzimanjem odgovarajućih mera delujemo preventivno, vodeći se interesima građana i privrede. Na osnovu naših odluka, mišljenja i mera, banke su korisnicima vratile oko šest milijardi dinara po osnovu jednostrane promene kamatne stope. Prilikom prevremene otplate kredita, one klijentima vraćaju (umanjuju dug za otplatu) i do pet miliona evra godišnje.

Zbog postupanja suprotno propisima pojedinim bankama smo zabranili da naplaćuju određene naknade, i korisnicima uštedeli ukupno više od 2,8 miliona evra godišnje. Podsetiću i da smo kao trajnu meru koja je na raspolaganju svim građanima, doneli odluku o platnom računu sa osnovnim uslugama, i cenu tog paketa računa ograničili na 150 dinara.

U svetu se mnogo govori o porezu na ekstradobit korporacija, jer su ekonomske prilike to mnogima omogućile. Italijanska vlada za banke uvodi jednokratni porez na ekstradobit, u visini od 40 odsto. Može li se povući neka paralela sa nama?

Banke u Srbiji u najvećoj meri orijentisane su na kreditiranje privrede i stanovništva, pa u strukturi njihovih prihoda dominiraju oni koji potiču od redovnih, očekivanih i uobičajenih poslovnih aktivnosti, dok porez na ekstradobit podrazumeva porez koji se plaća na neočekivani iznos dobiti, tako da se u tom smislu ne mogu povlačiti paralele.

Pokazatelj neto kamatne marže koji je na kraju 2022. iznosio 2,9 odsto, što je znatno niže od 4,6 procenata u 2011, govori da banke manje zarađuju po osnovu naplaćenih kamata nego pre deset i više godina, iako je obim kreditne aktivnosti znatno veći.

Od vaših saradnika se nedavno moglo čuti da su banke u prvih šest meseci 2023. imale 30 odsto rasta neto prihoda od kamata zahvaljujući NBS. Naime, na deponovane viškove likvidnosti i reverzne repo transakcije, kojima se privremeno povlače viškovi dinarske likvidnosti u cilju zauzdavanja inflacije NBS plaća bankama kamatu. Da li NBS, zbog „oštre” monetarne politike, finansira banke? Čini mi se da ste rekli da NBS na viškove likvidnosti plaća više od pet odsto kamate?

Ne finansira NBS banke nego od njih povlači viškove likvidnosti i tako sprečava da višak novca podstiče inflaciju. Nije to tako komplikovano razumeti, ne treba zamenjivati uzroke i posledice.

U periodu od marta 2020. do aprila 2022. višak dinarske likvidnosti povlačili smo po prosečnoj stopi ispod jedan odsto, najniže po 0,1 odsto, što je rezultat razvijenog sopstvenog monetarnog okvira iz 2012. U 2023. viškove likvidnosti povlačimo po stopi od 5,5 procenata. Zašto po tolikoj stopi? Zato što podizanjem kamatnih stopa NBS reaguje na inflatorne pritiske, makar to vodilo i rastu troškova u sprovođenju njenih monetarnih operacija. Međutim, ne treba zaboraviti ni ono što sam nasledila i na šta se nećemo vraćati, da su ti viškovi povlačeni i plaćani po stopama višim i od 10 odsto krajem 2012.

Banke imaju višak likvidnosti, kao i država. U ovoj godini NBS je na tržištu neto kupila 2,5 milijardi evra, a od 2017. kupila je čak 7,7 milijardi evra. Da li je to cena stabilnosti dinara?

Najviši nivo deviznih rezervi od 23,1 milijardu evra krajem jula, a sada već i više od 23,5 milijardi evra, i neto kupovina od gotovo osam milijardi putem intervencija u periodu od 2017, čime obezbeđujemo da dinar ne jača previše rezultat je koji je u interesu svih. I koristi od tog rezultata imaju svi kojima je stabilnost cilj.

A „cena” – troškovi koje NBS ima po tom osnovu, iako znatno veći u odnosu na period pre nego što je inflacija postala svetski problem, zanemarljivi su u odnosu na sigurnost koju pružaju devizne rezerve.

Da li smo završili sa poskupljenjima ili ne? Kada će inflacija biti zauzdana i da li je uopšte moguć povratak cena na staro, odnosno pojeftinjenje bilo čega?

O smirivanju opšteg nivoa cena pokazuje podatak o mesečnoj inflaciji koja je u julu bila negativna i iznosila minus 0,1 odsto. Ne samo cene voća i povrća koje su smanjene tokom jula, već i cene suncokretovog ulja, svinjskog i pilećeg mesa, hleba i raznih vrsta ogreva beleže pad. To ne znači da u narednom periodu neće biti nikakvog rasta cena, ali očekujemo da bude znatno manji nego ranije. Vrhunac međugodišnje inflacije izvesno je iza nas, i predviđamo da u granice cilja od tri, plus, minus 1,5 odsto inflacija uđe u drugom tromesečju 2024.

Dokle će dužnici, i oni koji su podigli devizno indeksirane kredite, kao i oni koji su ih uzeli u dinarima, da kukaju na rast kamata i posledično obaveza? Drugim rečima, dokle će kamate da rastu i da li je na vidiku njihov povratak u rikverc?

S obzirom na očekivano kretanje međugodišnje inflacije koje podrazumeva njen oštriji pad, ciklus zaoštravanja monetarnih politika se najverovatnije približava kraju. Naši dalji koraci će naravno zavisiti od efekata preduzetih mera koje pratimo i sopstvenim modelima, kao i od podataka iz međunarodnog okruženja. NBS je, da podsetim, 2018. propisala obavezu bankama da klijente koji uzimaju zajam s promenljivom kamatom obaveste o rizicima te vrste zaduživanja, a krajem prethodne godine obezbedili smo i mogućnost produženja rokova za nenamenske i stambene kredite građanima, kao pomoć da lakše prevaziđu izazove usled rasta kamatnih stopa.

Početkom avgusta navršilo se 11 godina otkako ste guverner NBS. Sada ste u drugom mandatu, jer traje šest godina. Da li se spremate za treći?

Vreme je za drugo poluvreme. U monetarnoj politici nema konačnih pobeda i ovo je zahtevan svakodnevni i celodnevni rad. Pripremaju se oni koji počinju. A oni koji imaju rezultate spremni su da nastave. A ja ću ponoviti – dok god je predsednik Aleksandar Vučić onaj koji vodi Srbiju, koji živi za Srbiju, ja sam tu.

Bonus video:

(Espreso / Politika)