MILOMIR IZ UŽICA NA PLANTAŽAMA GAJI OVO ORGANSKO VOĆE: Od njega zarađuje odlične pare, evo o čemu je reč

Da su građani Srbije platežno moćniji, pa da mogu u redovnoj ishrani da priušte možda i najzdravije voće, još ogranski proizvedeno, Milomir Ćosić (54) iz Užica lakše bi izveo računicu kada bi uložen novac počeo da mu se vraća.

Ovako, ostaje mu da se nada boljim danima i uporedo traži priliku za izvoz. Mada, Ćosić nije podigao plantažu borovnica u Volujcu podno Kadinjače niti da bi od nje živeo, niti da bi mu bila dopuna kućnog budžeta. Ima on svoju privatnu firmu od koje "jede hleba", ali je zasad podigao u zalog danima koji će neminovno doći, valja mu se nečim zanimati u starosti i od toga prihodovati.

Na hektar kupljenog imanja u užičkom selu odakle su mu koreni, složeni su redovi žbunaste biljke iz kroz čije zelenilo se poizdalje naziru lekoviti, modro plavi plodovi bobičastog voća. Pola plantaže Ćosić je zasadio 2016. drugu polovinu 2021. godine. Uložio je, računa, više od 80.000 evra, i u tu sumu kalkuliše parcelu, sadnice, objekat sa mašinskom sobom za navodnjavanje, dovođenje vode, izgradnju bazena za zalivanje. Sertifikovan je kao organski proizvođač i kod nas i u Evropskoj uniji.

"Otkupna cena organske borovnice je sedam-osam evra, a na nju utiče i uvozno, posebno pakovanje koje košta dva evra. Prošle godine sam ubrao četiri tone, ali kako je Srbija malo tržište, samo sam 800 kilograma prodao po toj ceni. Ostatak sam dao po ceni konvencionalne, za četiri evra, jer nisam imao kupca. Kad zasad dođe na pun rod, a trebalo bi da to bude za tri godine, imaću godišnje između osam i 10 tona“, priča Milomir Ćosić za Plodnu zemlju.

Napominje da voćka koju gaji može da da prinos do 70 odsto količine koja bi rodila kad bi gajio običnu borovnicu. Do sada nije čuo da se iko drugi u Srbiji bavi proizvodnjom organske borovnice osim njega.

Borovnica voli više predele, zemljište kiselo i rastresito, na osunčanoj strani

Parcela mu je u Volujcu na padini, na 650 nadmorske visine, na koti idealnoj da borovnica odoli bolestima karakterističnim za niže predele. Do nje vodi krivudavi, strmi put koji odvaja sa magistralnog pravca Užice – Bajina Bašta. Zemljište na kome mu je zasad je kiselo i rastresito, na osunčanoj strani, baš kako i kažu priručnici za uzgoj ovog voća.

Orezivanje dva puta godišnje, jednom se đubri

"Zasad se dva puta godišnje orezuje, četiri puta se trava čupa rukama, četiri puta kosi, jednom se đubri. Tretiram je samo proceđenom vodom u kojoj je nekoliko dana odstajala kopriva koju kosim na mom imanju. To mi se pokazalo kao odlična prihrana i zaštita od štetočina", nastavlja sagovornik.

Kako se pravi humus kao đubrivo

Brat njegov, tu nedaleko od plantaže, drži strugaru. Strugotina, iverje i kora od smrče, bora i jele Milomiru dobro dođu. Ostatke četinara dovlači na plantažu, stavlja ih na gomilu, i kad od njih nastane humus koristi ih kao đubrivo za organsku borovnicu. Potrebno je tri do četiri godine da istrule ostaci drveta i postanu masa za đubrenje borovnice.

Povrh parcele mu objekat u kome je mašinska soba za navodnjavanje po sistemu „kap po kap“. U njemu je aparatura koja kompjuterski komanduje zalivanje zasada. Plantaža je sistemom za zalivanje podeljenja u četiri dela. Svaki od njih ima svojih pola sata za zalivanje u periodu 07 do 09 i od 19 do 21 sat. Kraj objekta je bazen u kome je čista voda, izvučena sa dubine od 30 metara.

Najveći neprijatelj borovnice – kos

"Najveći neprijatelj borovnice je kos. Nekada, kada se čitavo jato okomi na zrele plodove, pomislim kako i on zna šta je dobro za zdravlje, pritom i ukusno. Kos kljunom kao rukom otrese bobice sa žbuna i onda ih pojede na zemlji. Tu su i vrane i svrake, i one mi saleću planatažu. Zbog ptica, ali i podrazumeva se i grada, planiram da postavim zaštitnu mrežu“. navodi uzgajivač organske borovnice iz Volujca kod Užica.

Koliko borovnica blagodato utiče na organizam svima je poznato. Kod Ćosića su, priča on, na plantažu po preporuci lekara dolazila dva onkološka bolesnika da bi posle hemoterapija popravljala krvnu sliku organskom borovnicom. Rekli su mu da im je pomoglo.

Berba od Vidovdana do kraja jula

Borovnica se, priča on, bere svaki četvrti dan, a za ovaj posao angažuje osam radnika koje će ovog leta platiti 4.500 dinara dnevno. Mada u sezoni berbe nema posla kao u malinjaku, borovnicu je mnogo lakše brati nego „crveno zlato“ jer ne traži da se ruka zavuče duboko u žbun iz koga pritom ne preti trnje. Takođe, borovnica raste u grozdovima, što je još jedna pogodnost za berača. Standardi u proizvodnji organske borovnice ne zahtevaju branje u rukavicama, već samo čiste ruke u berača. Berba počinje oko Vidovdana, 15-ak dana kasnije nego u ravničarskim predelima, i traje do kraja jula.

U planu hladnjača

Još nešto osim zaštitne mreže Milomir ima u planu – da se posveti izvozu. U tom cilju gradi hladnjaču u kojoj bi čuvao rod dok preko granica Srbije ne nađe kupca. A otvore li se vrata izvozu planira da proširi zasad.

Bonus video:

(Espreso/ Plodna Zemlja)