BRANISLAVA JE KUPILA STAN U GRČKOJ NA OBALI MORA: Ljudi ne mogu da veruju KOLIKO GA JE PLATILA!

Imati kuću na moru, san je gotovo svakog državljana Srbije, pogotovo u Grčkoj, zemlji u koju tradicionalno već decenijama dobar deo Srba provodi godišnji odmor. Branislava Milanov, jedna je od onih koja je taj stan ispunila, a svoje iskustvo sa kupovinom nekretnine, podelila je na društvenim mrežama.

Branislava od prošle godine poseduje nekretninu u mestu Nea Flogita. Svi koji imaju nešto u svom vlasništvu znaju koliko je lep osećaj, a pogotovo ako u pitanju samo vaš kutak na moru.

O tome se pisalo u Fejsbuk grupi "Live from Greece", gde je administratorka stranice prvo objavila da je Branislava kupila stan, a zatim je pozvala ljude da u komentarima postave pitanja oko svega što ih interesuje oko kupovine nekretine u Grčkoj.

"Kako je lepo imati svoj privatni kutak na obali mora! Branislavi se ostvario san upravo ovih dana. Naša članica Branislava Milovanov kupila je stan pre nekoliko dana u centru Nea Flogite, na svega 80m od mora. Sada uživa u njegovom uređenju, a voljna je da sve informacije koje su potrebne za kupovinu stana podeli sa vama. Postavite pitanja u komentarima, a ona će odgovoriti

Troškovi, procedura, na koji način su našli stan, cena, kvadratura i sve što ste želeli da znate o kupovini stana u Grčkoj, bilo iz radoznalosti, bilo zato što imate plan ili maštate da jednog dana nešto pazarite. Branislavi želimo da u zdravlju uživa u svom novom stanu."

"Zašto Srbi kupuju stanove u prizemlju?"

Ono što je Srbe najviše zanimalo na prvom mestu, jeste zašto je većina stanova koje kupuju naši ljudi, većinom u prizemlju zgrada.

Iako je teorija koju je zastupala većina bila da je to zbog cene, Branislava je otkrila zašto se lično ona odlučila za stan u prizemlju.

"Nije tačno bilo je i na spratu 350 metara od mora ista cena kvadrata ali nam je bio prioritet blizina mora.", napisala je.

Sledeće pitanje, bilo je usmereno na to da li će se nakon što je kupila stan, i preseliti u Grčku ili će tamo samo biti na leto.

"Ne mi nismo u EU možemo ostati kao i svi ostali 90 dana u okviru 180 dana", napisala je ona i mnoge podsetila na muke sa granicama.

Procedura prilikom kupovine

Procedura oko pronalaska stana, a posle i samo prikupljanje papirologije, bilo je još jedno od pitanja koje se najčešće provlačilo u vidu komentara nakon inicijalne objave.

"Dva meseca sam gledala Halkidiki i Olimpijsku regiju, za Flogitu nisam ni čula iako sam bila i na Grčkim ostrvima i celom Halkidikiju. Sve nam se dopalo i stan kompletno opremljen, blizina plaže nama prioritet, velika lepa plaža, bič barovi, cena. Kontaktirali smo agenciju koja je oglasila, Stefan Spasić suvlasnik sa Grkinjom, mi smo prezadovoljni na kraju. Došli, pogledali, kaparisali, to je bio prvi dolazak i vratili smo se. Advokat je potom proverio papire za dva dana da je stan bez hipoteke, vlasnik 1/1 i krenuli smo u proceduru koja je trajala manje od mesec dana.", napisala je Branislava.

U daljem toku izlaganja, ona se osvrnula i na samu papirologiju, odnosno, kakva je poreska politika prilikom kupovine stana u Grčkoj.

"Otvorili smo poreski broj preko nekoga ko ima boravište ovde, a to je bio Stefan. Kada su za manje od mesec dana svi papiri provereni došli smo drugi put na potpisivanje ugovora. Pre potpisivanja mora da se državi plati 3% poreza na promet na katastarsku vrednost od 50.000 evra a realna vrednost, koja je tražena bila je 75.000 evra mi smo je spustili na 72.000e uz neki dogovor oko klime. Otišli smo kod notara potpisali ugovor, Stefan mi je prevodio a mogli smo i da prevedemo ali ćemo to sada uraditi kada se vratimo. Nekom je to rizik ali ja sam imala poverenje u ovu agenciju a i žena od koje smo kupili je u apartmanu pored divna je i obilaziće nam apartman." navela je ona.

Troškovi advokata, notara i obrade papira

Troškovi notara, overe, kao i troškove advokata, takođe je detaljno opisala.

"Notara i advokata platili smo 1.200 evra upis u novi katastar 250 evra, 50 evra otvaranje poreskog broja i 2% proviziju agenciji 1.440 evra. Ima tu još nekih sitnih troškova znači oko 4.000e i manje smo platili sve. Stan upisuje advokat u novi katastar a agencija, tačnije, Stefan nam je uveo internet, preveo struju i vodu. Internet se plaća mesečno oko 25 evra putem mejla a struja na dva meseca mejlom, voda dva puta godišnje i porez na imovinu jednom godišnje. Oko nekoliko evra po kvadratu zavisi od lokacije, godine gradnje itd. Eto to je to. Isto što je važno, jeste da se katastarska cena plaća preko banke ili u kešu što kod njih može ali se mora prijaviti taj novac na Grčkoj granici i taj papir dostaviti notaru. Ostali novac preko katastarske vrednosti daje se u kešu. Problem je rizik na našoj granici gde se ne sme preneti mislim više od 10.000 evra po osobi ako nađu neprijavljen višak uzimaju 24%", napisala je Branislava, dodavši da cene nisu bile izražene po kvadratnom metru, već da iste diktira lokacija.

Kako i kada se dobija grčko državljanstvo nakon kupovine nekretnine

Inače, po važećem grčkom zakonu, "zlatnu vizu", kako se naziva boravišna dozvola ovog tipa, stičete kupovinom nekretnine vredne najmanje 250. 000 evra

Kupovinu imovine može izvršiti fizičko lice ili pravno lice pod uslovom da mu akcije preduzeća u potpunosti pripadaju. Pored toga, moguće je suvlasništvo nad imovinom vrednom 250.000 evra, sve dok su vlasnici imovine supružnici koji poseduju imovinu nedeljivo. U svakom drugom slučaju suvlasništva, pravo boravka se dodeljuje samo ako procenat suvlasništva svakog suvlasnika vredi 250.000 evra.

Treba napomenuti da se za dobijanje Zlatne vize pored kupovine pružaju i druge alternative, kao što je vremenski zakup nekretnine od najmanje 10 godina prema Zakonu 1652/1986 ili zakup hotelskog smeštaja ili turistički opremljenih kuća u turističkom kompleksu od najmanje 10 godina - član 8. stav 2. Zakona 4002/2011, piše portal Grčka.info.

Bonus video:

(Espreso / Blic)