EKSPLOZIJA RADNIH MESTA U HRVATSKOJ! Stranci dođite, plata i do 1.000 evra!?

U Hrvatskoj je oglašeno 26.000 slobodnih radnih mesta. Listu najtraženijih predvode kuvari, prodavači, čistačice, pomoćni kuvari i kuhinjski radnici.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Slede ih vozači, diplomirani ekonomisti, zidari i medicinske sestre.

Bez obzira na to što je država dala zeleno svetlo za 7.000 stranaca, kompanije ne smanjuju pritisak za nove kvote, a urgentno je stanje u brodogradnji, mašinogradnji, građevini i prevozu. Prema procenama preduzetnika, posla ima za još 16.000 stranaca, piše Večernji list. HUP se uz to žali da presporo dobija saglasnosti i za odobrene kvote pa traži da se menjaju pravila za strance. Čak i šef sindikata metalaca Vedran Dragičević navodi da je diskutabilna realizacija 1,5 milijardi evra ugovorenih poslova u brodogradnji. Procenjuje se da je zadnjih sedam-osam godina otišlo oko 20.000 metalaca koji su našli posao u Italiji, Nemačkoj, Holandiji, Austriji i skandinavskim zemljama. Da se vrate, svi bi mogli da nađu posao kod kuće. “Ljudi će početi da se vraćaju ako im se osnovna plata poveća na 1.000 evra neto. Sindikat neće biti protiv stranih radnika jer je i nama u interesu da se ugovoreni poslovi obave, ali tražimo da se povećaju plate”, ističe Dragičević. Stanje na tržištu rada je takvo da će kompanije zaista morati da promene odnos prema zaposlenim, međutim HUP sa rezervom gleda na povećanje plata. “Naše kompanije se nadmeću na otvorenom tržištu i moraju da budu u stanju da ponude konkurentne cene usprkos tome što su opterećene vrlo visokim troškovima. Zbog toga je prostora za povećanje plata malo i situacija je različita u pojedinim industrijama”, navodi Admira Ribičić, direktorica u HUP-u, uz opasku da je problem odlaska ljudi iz zemlje ili nedostatka radne snage samo delom vezan uz visinu plata. Kao primer navodi da ICT industriji, koja ima visoke plate, nedostaju hiljade ljudi. U Zavodu za zapošljavanje pojašnjavaju da su na sajmovima prikupili 10.000 molbi sezonaca koji čekaju poziv da počnu da rade, međutim iz turističke branše tvrde da je i to malo. Ove bi godine razne programe dodatnog osposobljavanja i prekvalifikacije trebalo bi da prođe 8.000 nezaposlenih za rad u ugostiteljstvu i turizmu, brodogradnji, građevini i metalskoj industriji. U zavisnosti od programa, njihovo školovanje će trajati od tri do devet meseci, međutim na berzi podsećaju da kompanije mogu i samostalno da traže potpore za osposobljavanje radnika, ali to retko čine.

(Espreso.co.rs/Večernji list)