PENZIJA MOŽE BITI ZNATNO MANJA AKO NAPRAVITE POJEDINE GREŠKE: Obratite PAŽNJU na OVO pri OBRAČUNU STAŽA!

Ukoliko ste navršili godine života potrebne za penziju (a u 2023. to je za muškarce 65, a za žene 63 godine i šest meseci) i imate više od 15 godina staža, sigurni ste da ispunjavate uslove za penziju i nema značajnih razloga za brigu. Isto važi i u slučaju da se odlučite za prevremeno penzionisanje i imate u radnoj knjižici 40, a u krštenici 60, odnosno, odnosno 59,5 leta za dame.

Na prvi pogled kompletni podaci često kriju pojedine nedostatke koji u trenutku kada se procenjuju uslovi za penziju mogu da stvore i ogroman problem. Posebno su neprijatne situacije u slučaju kada osiguranik pre podnošenja zahteva raskine radni odnos ili prekine samostalnu delatnost misleći da ispunjava uslove, a u postupku se pokaže da se pojedini periodi ne mogu utvrditi u penzijski staž i da zbog toga nema pravo za penziju.

Neophodna dokumenta za podnošenje zahteva za penziju su:

• popunjen zahtev za penziju
• radna knjižica
• uverenje o beneficiranom stažu, ako ga imate
• uverenje Poreske uprave o plaćenim doprinosima za PIO, ukoliko ste bili samostalac ili poljoprivrednik
• dokazi o radu u inostranstvu, u zemljama sa kojima Srbija ima zaključen sporazum o socijalnom osiguranju
• potvrda o otvorenom tekućem računu

U sabiranju penzijskog staža postoje „zamke“ koje mogu da dovedu do pogrešne računice i vrlo neprijatne greške. Staž treba vrlo pažljivo proveriti a da biste to uradili, pre svega, nemojte se oslanjati samo na podatke iz radne knjižice.

Pre nego što donesete odluku o prekidu radne karijere i podnesete zahtev za penziju, izdvojite malo vremena da iz Fonda PIO uzmete uverenje, odnosno tzv. „listing“ o svojim podacima registrovanim u matičnoj evidenciji osiguranika. Ono može da bude u papirnom obliku, a još je zgodnije da u nekoj od filijala zatražite da vam se izda PIN kod. Кorišćenjem koda moći ćete da pregledate svoje podatke kad god želite. Pregled je dostupan sa bilo kog računara, tableta ili pametnog telefona koji ima pristup internetu.

LAKŠE UZ RADNU KNJIŽICU

Ukoliko imate mogućnosti, najbolje bi bilo da kolege koje se u firmi gde radite bave kadrovskim poslovima pregledaju radnu knjižicu i uverenje dobijeno iz Fonda PIO. Radnu knjižicu više nije obavezno koristiti, ali ukoliko su u njoj upisani periodi staža, možete je iskoristite kao pomoćni dokaz. Na taj način će i podaci iz „listinga“ biti jasniji i lakši za sabiranje.

Podaci o stažu navršenom u toku godine preuzimaju se posredstvom Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja tek naredne godine. Može da se dogodi i da se prilikom preuzimanja uoči neki nedostatak, pa da se od poslodavca traži korekcija, što dodatno može da odloži registrovanje podataka.

- To što za neku godinu nemate registrovan M-4 ne mora odmah da znači da poslodavac nije platio doprinos. To važi čak i za ranije periode. Ipak, ako podaci nedostaju za neku raniju godinu, dobro je da se obratite poslodavcu i zatražite informaciju o tome zbog čega lista nije kompletna. U periodu kada su firme podnosile prijave M-4 za zaposlene, jedan overen primerak se uvek vraćao poslodavcu i to je najbolji dokaz da je obaveza ispunjena - kažu u PIO fondu.

NAJČEŠĆE GREŠKE U RAČUNANJU STAŽA

Računanje staža sa uvećanim trajanjem, ili „beneficiranog“ staža, često dovodi do greške. Svaki osiguranik koji je radio na takvom radnom mestu prvo treba da proveri da li raspolaže uverenjem preduzeća o radu na poslovima sa beneficiranim stažom. U njemu se navode periodi zaposlenja, kao i stepen uvećanja staža u pojedinim periodima. Uz uverenje se proverava da li je poslodavac kod koga je radio uplatio doprinose i za uvećano trajanje, i Fondu predao odgovarajuće prijave o tome.

Za svaku godinu zaposlenja sa beneficiranim stažom mora da postoji prijava M-4 sa navedenim efektivnim trajanjem, kao i trajanjem uvećanja i šifrom stepena uvećanja. Кada se proveravaju ove prijave, treba obratiti pažnju i na to da li je poslodavac pri računanju trajanja „beneficije“ uzeo u obzir i eventualne izostanke sa posla, najčešće zbog bolovanja, ali i iz bilo kog drugog razloga.

PRI RAČUNANJU STAŽA VAŽNA SU SLEDEĆA PRAVILA:

1. ukoliko je staž navršen zaključno sa 1972. se računa u uvećanom trajanju samo ako je njegovo ukupno trajanje duže od 5 godina

2. staž navršen počev od 1997. računa u uvećanom trajanju samo ako je osiguranik na odgovarajućim radnim mestima proveo ukupno više od 10 godina.

3. Ukoliko je osiguranik u pojedinim periodima rada odsustvovao sa posla zbog bolesti, ukupno trajanje beneficije u pojedinim godinama zbog toga može da bude skraćeno.

4. Svaki osiguranik koji je u nekom periodu radio sa kraćim od punog radnog vremena, obavezno treba da proveri trajanje svog staža. Neretko podaci upisani u radnu knjižicu ukazuju na to da se staž računa u efektivnom, kalendarskom trajanju, dok su u matičnoj evidenciji osiguranika registrovani pravilni podaci na osnovu kojih se staž utvrđuje u kraćem trajanju.

Zakonom su predviđene i pojedine kategorije osiguranika koje pravo ostvaruju pod povoljnijim uslovima, poput pripadnika vojske i policije. Ukoliko ste radili na ovim i sličnim poslovima, a koji su propisima predviđeni kao „privilegovani“ u pogledu uslova za penzionisanje, treba da znate da se ti uslovi primenjuju samo u slučaju da pravo na penziju ostvarujete kao osiguranik iz neke od posebnih kategorija. To zapravo znači da osiguranik koji je, na primer, bio polcajac ne može da se penzioniše pod posebnim uslovima ukoliko je napustio policiju i zatim bio zaposlen na nekim drugim poslovima ili obavljao samostalnu delatnost. On to ne može čak i ako nakon napuštanja službe nije nigde radio do penzije.

Bonus video:

(Espreso/kurir.rs/ J. Ž. S.)