PRIVATNU PENZIJU MOŽETE DA UPLAĆUJETE SEBI, ALI I ZA SVOJE DETE: Evo koji su USLOVI i koliko bi vas izašlo MESEČNO

Ulaganje u dobrovoljne penzijske fondove predstavlja vid štednje kojim se ostvaruje dodatna penzija. Prema izveštaju NBS najčešći korisnici dobrovoljnih penzijskih fondova su obično ljudi od 40 do 60 godina, a prema ranije objavljenim podacima njih ima preko 200.000. Bitno je znati da ova štednja nije vezana za radni odnos korisnika. Sredstva ne mora da uplaćuje korisnik lično, već to mogu biti i treća lica, na primer roditelji za svoju decu...

Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju drugog kvartala vredela je 49,7 milijardi

Prema izveštaju Narodne banke Srbije za prvi kvartal Sektora dobrovoljniih penzijskih fondova neto imovina vredela je na kraju prvog tromesečija 2023. godine 49,7 milijardi dinara, što je za 3 odsto više nego na kraju prethodne godine.

Učesnici na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova

Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju prvog tromesečja 2023. godine poslovala su četiri društva za upravljanje, koja su upravljala imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, jedna kastodi banka, pet banaka posrednika i jedno društvo za osiguranje posrednika.

Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova

Neto imovina fondova na kraju prvog tromesečja 2023. godine iznosila je 49,7 milijardi dinara i veća je za 3,1 odsto u odnosu na kraj 2022. godine. Na promenu vrednosti neto imovine utiču neto uplate 2 sredstava u fondove, isplate sredstava iz fondova i dobit koju fondovi ostvaruju od ulaganja. U prvom tromesečju 2023. godine ukupne uplate iznosile su 1,04 milijarde dinara, članovi su povukli 628,75 miliona dinara, dok je prinos od ulaganja iznosio 1,1 milijardu dinara.

Struktura imovine dobrovoljnih penzijskih fondova

Na kraju prvog tromesečja 2023. godine struktura ulaganja imovine u dobrovoljne penzijske fondove nije znatnije izmenjena u odnosu na prethodni period. Najveći udeo imale su državne obveznice, koje su činile 75,4 odsto ukupne imovine. Sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti banaka činili su 13 odsto, a ulaganje u akcije 11,5 odsto.

Prinos od ulaganja

Na kraju prvog tromesečja 2023. godine, FONDex5je dostigao vrednost od 3.132,78.6 FONDex, indeks koji predstavlja ponderisani prosek prinosa svih fondova, za poslednju godinu dana ostvario jekorekciju od –0,3 odsto. Prinos FONDex-a od početka poslovanja iznosio je 7,2 odsto.

S' obzirom nastrukturu ulaganja imovine fonda, na prinos utiču: promena krive prinosa na državne dužničke instrumente, 8 promena vrednosti akcija, promena vrednosti investicionih jedinica otvorenih investicionih fondova, visina referentne kamatne stope, visinekamatnih stopa banaka i promene kursa dinara prema evru.

Naknade društva za upravljanje

Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima propisuje da društva za upravljanje naplaćuju naknadu za usluge društva i naknadu za prenos računa člana fonda. Naknade za usluge društva za upravljanje jesu naknade prilikom uplate penzijskog doprinosa i naknade za upravljanje fondom. Naknada za prenos računa može biti naplaćena samo u visini stvarnih troškova prenosa.

Naknada prilikom uplate jeste trošak koji član plaća kao procenat od svake izvršene uplate i predstavlja vrstu ulazne naknade. Iako vidljiva na prvom koraku, tj. prilikom svake uplate sredstava u fond, to nije i najveći trošak za člana. Naknada pri uplati doprinosa u prvom tromesečju 2023. godine iznosila je 22 miliona dinara, dok je u istom periodu visina te naknade prosečno iznosila 2,16 odsto.

Transakcioni troškovi

Troškovi nastali u vezi s kupovinom, prodajom i prenosom hartija od vrednosti(naknade centralnog registra, berzanske naknade, poreske obaveze)i troškovi tekućeg održavanja nepokretnosti u koje je uložena imovina fonda naplaćuju se iz imovine fonda. Ostali troškovi naplaćuju seiz imovinedruštva za upravljanje.

Ukupan iznos transakcionih troškova u prvomtromesečju 2023. godineiznosi2,6 miliona dinara.U istom periodu, kod transakcionih troškova koji se naplaćuju iz imovine fondatroškovi centralnog registra imaju manji udeo u odnosu na berzanske naknade, dokkod troškova koje društva za upravljanje plaćaju iz svojih sredstavatroškovi kastodi banke imaju veći udeo odnaknada brokera.

Bonus video:

(Espreso / Blic / NBS)