ČEMU MOGU DA SE NADAJU GRAĐANI KOJI IMAJU KREDITE: Evo da li će rate i dalje da RASTU!

Evropska centralna banka (ECB) je pre tačno nedelju dana, na zasedanju 15. juna, podigla svoju referentnu kamatnu stopu. Ovaj put rast je bio malo blaži, "samo“ za 0,25 odsto, pa je tako sada referentna stopa dospela na 3,5 odsto.

Kako je ECB istakla u saopštenju, "inflacija se smanjuje, ali se predviđa da će predugo ostati previsoka“.

Skaču julske rate kredita

- Upravni savet ECB je odlučan da obezbedi da se inflacija blagovremeno vrati na srednjoročni cilj od dva odsto. Stoga je danas odlučila da podigne tri ključne kamatne stope ECB za 25 baznih poena - naveli su iz ECB.

Ovakva odluka ECB uticaće i na građane Srbije zadužene u evrima jer će podići tzv. euribor, kamatu na koju direktno utiče referentna stopa ECB, a koja je inače sastavni deo ukupne kamate kod zaduživanja u našoj zemlji od komercijalnih banaka.

Prema tome, a nakon najnovije odluke ECB da podigne kamatu na 3,5 odsto, već krajem ovog meseca većina banaka u Srbiji revidiraće vrednost kamatnih stopa, odnosno povećati njihov iznos. Tako će julske rate kredita indeksiranih u evrima koje stižu na naplatu opet porasti.

Ipak, iz ECB su ove nedelje poručili "da smo blizu kraja ciklusa rasta kamatnih stopa“. Naime, član Upravnog saveta Evropske centralne banke Janis Stournaras rekao je da bi povećanje kamatnih stopa moglo da se završi ove godine, ali je i upozorio da to ne sme da izazove ekonomski pad.

- Važno je da budemo oprezni u našim narednim koracima, koji bi trebalo da budu postepeni i odmereni - rekao je Stournaras na događaju Ekonomist u Atini, prema transkriptu koji je poslala Banka Grčke, i dodao da bi trebalo obuzdati inflaciju istovremeno obezbeđujući finansijsku stabilnost i izbegavanje dovođenja privrede u recesiju, preneo je Bloomberg.

Koji nivo je odgovarajući?

Dok neki članovi Upravnog saveta ECB upozoravaju da bi monetarno pooštravanje moglo biti potrebno posle leta, drugi su oprezni da tako rano spekulišu o ishodu septembarskog sastanka.

Stournaras je dodao da ne treba potcenjivati rizik da će se efekti mera monetarne politike koje su već preduzete pokazati posebno jakim kada budu u potpunosti primenjeni.

- Blizu smo kraja ciklusa rasta kamatnih stopa, iako još nismo tamo. Pozvani smo da razmotrimo koji nivo kamatnih stopa je odgovarajući i koliko dugo treba da se održavaju da bi se ukrotila inflacija - naveo je on.

Kada će građani Srbije zaduženi u evrima moći da odahnu, pitali smo i naše bankare.

- Sada već imamo jednogodišnji trend kontinuiranog rasta euribora, od polovine prošle godine, završno sa novim povećanjem ove kamatne stope. Rast inflacije ubrzan je početkom 2022. godine. ECB predviđa trend pada inflacije prema 2024. godini, uz napomenu da će ipak ostati predugo na visokom nivou – kaže za 24sedam Toma Ćukić, bankar i konsultant.

Sledi stabilizacija...

Kako dodaje, sve ovo "ukazuje na potencijalni dodatni rast kamatnih stopa na kredite“.

- Međutim, dalji trend rasta na duži period ne bi bio održiv, i verujem da sledi faza stabilizacije – ističe Ćukić.

Inače, euribor je i pre ovog najnovijeg rasta kamate ECB, premašio tri odsto i sve je bliži cifri od četiri odsto. Ako posmatramo tromesečni euribor, njegova vrednost je na dan 20. juna dostigla 3,587 odsto, dok šestomesečni euribor iznosi 3,892 odsto.

Kada banke u Srbiji 30. juna ukalkulišu najnoviju, veću, vrednost euribora u ukupni iznos kamate kredita (koji su indeksirani u evrima), rate koje građanima dospevaju u julu biće dosta veće.

(Espreso/24sedam)