EVO ŠTA OD JANUARA ČEKA ZAPOSLENE U SRBIJI: Tiče se POVEĆANJA PLATE, a isplivala je i ova cifra

Ako je suditi po najavi ministra finansija Siniše Malog, nešto više od 82.000 zaposlenih u državnim javnim preduzećima od januara 2024. godine bi mogli da očekuju povećanje plata za 10 posto pa bi njihova prosečna primanja sa sadašnjih 99.000 hiljada mogla da se uvećaju za blizu 10.000 dinara.

Tako se bar može naslutiti po onome što je rekao na predstavljanju novih mera vezanih za poboljšanje životnog standarda penzionera i zaposlenih iako nije direktno apostrofirao ovu kategoriju radnika. Međutim, po praksi koja do sada važila, oni su uvek bili u paketu sa državnom administracijom odnosno javnim sektorom, uključujući i ovogodišnje januarsko povećanje od 12,5 posto. To je ono što bi moglo da bude izvesno pa bi u tom slučaju njihova prosečna neto plata bila negde oko 110.000 hiljada dinara.

Ono što je neizvesno to je da li će se u ovoj grupi i sa ovim iznosom uvećanja zarade naći i zaposleni u EPS-u, koji je sada u statusu AD, i kojima je junska plata već uvećana za šest posto. Stručnjaci navode da će ta dilema oko EPS-a biti razrešena u narednom periodu dok su gotovo sigurni da ostali zaposleni u javnim preduzećima neće biti izuzeti iz januarskog povećanja plata od 10 posto.

- Što se tiče povećanja plata u javnim preduzećima, to ne znamo nista konkretno, ali bi načelno moglo da se očekuje da povećanja plata u javnim preduzećima prate redovnom povećanja plata u drzavnom sektoru od jnuara, odnosno da će i oni dobiti najavljenih 10 odsto ili nešto malo preko toga-kaže za “Blic Biznis” član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

Sve u svemu sa ovim povećanjem ova kategorija zaposlenih i dalje će biti u vrhu sa zaradama, kako u poređenju sa primanjima u čitavom javnom sektoru gde je prosečna neto plata u državnoj administraciji nakon januarskog povećanja od 12,5 posto oko 96.000 dinara, tako i sa prosečnim republičkim primanjima koji su u martu bila 85.485 dinara. Kritičari ovih mera tvrde da ova uvećanja mogu da naruše republički budžet, međutim odgovorni to demantuju.

- Ove godine smo planirali budžetski deficit za prvih pet meseci od 120 milijardi dinara, a manjak je 35 milijardi dinara, tako da smo uštedeli 85 milijardi. Nove ekonomske mere koštataće 23 milijarde dinara, što je manje od ušteda u budžetu. Ne menjamo plan zaduženja. Udeo javnog duga je 51 odsto, sve obaveze isplaćujemo u dinar, i tako ćemo nastaviti da vodimo politiku- objašnjava minisat finansija Siniša Mali.

Privatnici ne mogu da isprate trend povećanja

S druge strane preduzetnici i vlasnici privatnih kompanija, kao i zaposleni u njima, smatraju da oni ne mogu da prate trend povećanja zarada u javnom sektoru.

- Naše zarade su značajno niže od onih u javnom sektoru a poseban problem je što neki poslodavci isplaćuju zarade i na crno. Tako se dešava da vam na račun”legne” minimalac, odnosno oko 42.000 a ostalo ide na ruke. To mnogima od nas umanjuje osnov za penziju i zato mislimo da bi trebalo da se kontrolama utvrdi ko na ovaj način uzima i državi i radnicima u privatnom sektoru. “Gazde” kažu da ih država nametima opterećuje i da ne mogu da isprate tempo povećanja zarada kao u državnim preduzećima pa bi možda bilo dobro da se ti porezi umanje pa da vidimo da li će to imati efekte i na naše zarade. Mi ne sporimo pravo ljudimja u javnom sektoru da primaju veće plate ali bi trebalo država i o našim novčanicima da brine pobrine-objašnjava grupa radnika iz jedne privatne kompanije.

Da ta praksa može da se promeni, najavljuje ministar finansija.

- Nastavićemo sa reformama. Uspešno smo sproveli nove modele e-fiskalizacije i e-faktura. Nastavićemo dalje sa rasterećenjem zarada, ukidamo i smanjujemo porez na zarade kako bi podstakli veću zaposlenost i otvaranje novih radnih mesta-objasnio je Mali prilikom uručenja nagrada junacima mikro biznisa,u organizaciji “Blica”.

(Espreso/Blic)