EKONOMISTA DAO SAVETE GRAĐANIMA SRBIJE ZA BORBU SA INFLACIJOM: Pomenuo KREDITE i RASPODELU NOVCA

Cena uvozne robe u Nemačkoj je u 12 meseci do aprila pala za sedam odsto, najviše od oktobra 2009. godine, saopštio je savezni zavod za statistiku.

Uvoz je u martu počeo da pojeftinjuje posle dužeg vremena i dramatičnih poskupljenja od ruskog napada na Ukrajinu. Nekoliko meseci poskupljenje je bilo veće čak i od 30 odsto.

O inflaciji u Nemačkoj i realnom stanju u najvećoj evropskoj privredi, ovog jutra pričao je gost jutarnjeg programa Vlastimir Vidić, novinar iz Nemačke i prof. dr Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Zavisi iz koje se perspektive se posmatra, započinje Vidić.

- Pričam o periodu iz perioda krize Kovid 19, a danas Nemačka nije u stanju u kojem je bila pre tri godine, ali se drži dobro. I dalje je lokomotiva evropske i svetske ekonomije - kaže Vidić.

Pojasnio je u kojim se sektorima najviše osete promene.

- Iznenađujući je veliki pad cene energenata gasa i kategorija cene hrane i pšenice na svetskom tržištu, kao i žitnog sporazuma između Rusije i Ukrajine. Hrana je relativno jeftina, i to je doneo jedan balans i ravnotežu. Nemačka inflacija koja je prošle godine iznosila 7,9 odsto, je rekordna inflacija još od Drugog svetskog rata. Prelivanje negativnih ekonomskih parametara iz 2021. i 2022. godine uslovili su da 2023. godina u ovom momentu izgleda bolje nego prethodne dve - rekao je Vidić.

A šta se, kada je reč o inflaciji, dešava u Srbiji?

Ljubodrag Savić smatra da inflacija može biti prepolovljena.

- U Nemačkoj kažu da je ovo posledica na visok rast cena u aprilu ove godine. Ranije je postojala višegodišnja metodologija ekonomija i nije se koristila konstantno kao danas. To važi i za našu inflaciju gde mi previše kratkoročno posmatramo stvari. Niko ne zna da li će biti tendencija. Trebalo je da se desi da inflacija pada. Iz Narodne banke smo čuli da je pad inflacije trebalo da padne u trećem kvartalu ove godine. Ali to se ne oseća po novčaniku. Cene hrane tvrdoglavo rastu! Tu više nije stvar pokvarenosti i pohlepe, nego moramo imati u vidu da je rast cena na evropskom tržištu i nafte i gasa - kaže Savić.

Upozorio je da smo se kao zemlja odrekli onog najbitnijeg.

- Mi smo se odrekli dve, tri važne stvari. PKB zemljišta, prodali smo fabrike za proizvodnju đubrišta, zavisimo od drugih tržišta, a naftu smo prodali Rusima! Sve što je država mogla da kontroliše više nije u našim rukama! Kada se situacija u svetu smiri, tada će nakon nekoliko meseci stvari doći u ravnotežu i to na vreme koje je bilo pre izbijanja rata u Ukrajini - rekao je.

Reč je o parcelama koje su ranije bile u vlasništvu PKB a prodate su arapskoj Al Dahri ispod cene.

Nemačka industrija je veća od industrije Francuske, Velike Britanije i Italije zajedno.

- Samo da podsetim. Imali smo izuzetan sporazum gasni između Nemačke i Rusije. Nemačka industrija je veća od Francuske, Italije i Velike Britanije zajedno! Ona se odnosi i na ogromno rusko tržište. Mercedes je imao fabriku u Moskvi. To je bila realnost i deo tog nemačkog privrednog čuda. Sada imamo ruski gas i naftu koja putuje do Dalekog istoka, pa se vrati u SAD i dođe u Nemačku. Koliko košta taj put? Mi smo sada saterani u ćošak. Nije Srbiji toliko loše koliko može da bude, ali nam nije dobro kako nam je bilo - rekao je Savić.

Kada je visoka inflacija diže se referentna kamatna stopa.

- Veština mogućih izbora. Biraš manje zlo i rešenje za privredu. Kada povećate cenu novca, značajan broj ljudi odbijate od kredita. Privreda mora da kalkuliše. Najvažniji uspeh svake vlade je u kojoj meri uspe da pomiri te dve stvari. Zapad ne veruje da će inflacija da se smanji, a osnovni razlog je da rast inflacije još uvek nije uklonjen - upozorava Savić.

On nikako nije optimističan u procenama, kao Narodna banka Srbije.

- Nisu otklonjeni uzroci inflacije! Nisam optimista kao što su iz Narodne banke. Imate inflaciju prouzrokovanu svetskim događajima, ali imate i domaće uzroke inflacije. Nafta i đubrivo nam dolaze iz sveta. Imamo mnogo uvoznih komponenti koji su u stranom vlasništvu i ne zavise od nas. PKB je u stranom vlasništvu. Mi nemamo mnogo poluga kojima možemo da upravljamo, kao što smo upravljali pre 30 godina, jer većinom nisu pod kontrolom Vlade Srbije, država može da interveniše da da neku subvenciju, ali to je za ovako veliku krizu nedovoljno, ključni resursi nisu naši! Cena mesa je preko 1.000 dinara! To je posledica činjenice da je, pre toga bilo zamrzavanje cene mesa. Ekonomija u kratkom roku može da preživi takve šokove, ali ima mnogo posledica kasnije - rekao je Savić i dodao:

- Zamisllite da u Nemačkoj bude još lošije nego što je danas. Sve te naše fabrike rade za nemačkog kupca. Ako oni tamo ne rade neće raditi ni naše fabrike. To je samo jedan primer. Što je zemlja manja, njena ranjivost je veća. Samo velike države kao što su Kina i SAD su samodovoljne. Imaju snažne ekonomije, naftu, gas i one mogu da funkcionišu po principu samodovoljnosti - rekao je Savić.

Dao je savete gledaocima Kurir televizije.

- Kada greje Sunce čuvaj se kiše. Nekako smo mi kao narod skloni da ne procenimo dugoročno. Ne mora čovek da bude ekonomski obrazovan, pa da zna da se ekonomska kriza dešava na jednu deceniju. Svako ko uzima kredit mora da zna da će se nešto promeniti u periodu otplate kredita od 20-25 godina. Ali ljudi nemaju izbora. Kredit je derivat kapitalističke privrede. Najvažnije je da čovek razume da li će imati sigurnog novca i posao, ako to ne može znati, neka ne uzima kredit! Novac rasporedite na tri valute, evro, dolar i švajcarac i tome dodajte investiciono zlato. Moj savet je da se ne drže sva jaja u jednoj korpi. Raspodelite novac u tri valute - plus zlato. U nekom trenutku dve hiljade dolara koštaće dva grama zlata. Ko razmišlja dugoročno o štednji, najbolja varijanta je zlato! - savetovao je i naglasio:

- Najgore je štedeti u jednoj valuti. Nije to neka nauka. Napravite strategiju, podelite novac koji imate i raspodelite ih u nekoliko valuta - ponovio je Savić.

Bonus video:

(Espreso/Kurir.rs)