OD OVOG POSLA SRBI SU ŽIVELI KAO CAREVI, A SAD JEDVA: Evo koliku tačnu zaradu sada donosi

U Srbiji je poslednjih desetak godine pčelarstvo postalo ponovo u modi. Skoro svaka kuća ima bar po nekoliko košnica, a neki su od hobija napravili i porodičan biznis. Da li će se tako nastaviti i u budućnosti, pod znakom je pitanja, jer stručnjaci ukazuju da se u poljoprivredi sve više koriste pesticidi koji ubijaju pčele, te je ovaj insekt postao ugrožena vrsta, od koga zavisi i budućnost pčelarstva.

Radivoje Stojanović, zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije, kaže za "Blic Biznis" da je pčelarstvo u Srbije u poslednjih 15 -ak godina postalo dosta popularno. Ljudi se odlučuju da se bave time kao osnovnom delatnošću a neko iz hobija, kao dopunskom delatnošću. Ipak, ukazuje zašto od ovoga danas ne može da se živi.

- Teško može da se živi samo od pčelarstva iz razloga što se u poljoprivredi i voćarstvu danas koriste razni pesticidi i fungicidi koji su štetni po pčele i pogrešnom primenom tih sredstava, u vreme kada ne treba da se tretira, kada su pčele u prirodi i kada opšte sa prirodom, voćari i poljoprivrednici tretiraju svoje kulture i tada dolazi do stradanja pčela. Još nemamo uređene zakonske norme kada treba da se vrši zaštita određene kulture, da to budu večernji sati, kada krene i vlaga i noću sredstvo bolje apsorbuje i brzo upija. U praksi viđamo da naši poljoprivrednici u 11 pre podne, shvate da imaju slobodnog vremena, upale atomizer i pobiju nam pčele - objašnjava Stojanović.

Količina meda zavisi od godine

Sagovornik Blica podseća da su pre 50, 40 godina, pčelari imali mnogo više meda nego što ga sada po završetku sezone bude.

- Nekada se po jednoj paši vrcalo i do 60 kilograma po jednoj košnici, a sada mi budemo srećni kada je 10, 20 a 25 je opšta radost. Upravo zato što hemizacija dovodi do toga da su smanjeni prinosi. Takođe, i klimatski uslovi su se promenili. Mi nemamo više zimu kao što je nekada bila, nemamo proleće, to se poremetilo. Iz zime uđemo odmah u leto i te velike temperaturne razlike koje takođe ne pogoduju pčelarstvu, dolazi do izmrzavanja određenih kultura - ističe stručnjak.

Prema njegovim rečima, Srbija je bogata zemlja, sa dosta livada, šuma, voćnjaka...Kako kaže imamo porodice koje žive od ovog biznisa, imaju nekoliko stotina košnica, profesionalno se bave pčelarstvom i imaju kompletnu logistiku, ali kada je krajnji proizvod u pitanju sve zavisi od godine do godine.

- U nazad 7 godina imali smo samo jednu dobru bagremovu pašu. To je inače najskuplji med, jer naš narod ima kulturu konzumiranja ove vrste meda, mada je po nutritivnim vrednostima najbolji suncokretov, a takođe i livadski. I u Evropi je najveća potražnja za bagremovim medom i zato on postiže najbolju cenu - tvrdi sagovornik.

Pčelarstvo na točkovima

Država daje određene podsticaje pčelarima za nabavku pčelarska opreme. Stojanović napominje i drugi vid subvencije, gde se po košnici i pčelinjem društvu dobija 800 dinara na godišnjem nivou, što kako kaže zadovoljava potrebe da se kupe određeni lekovi protiv pčelinjih bolesti ili prehrana. Ipak, ukazuje šta je ono što treba da se uradi da bi pčelarstvo u našoj zemlji opstalo.

- Budućnost pčelarstva je da se donesu dobri zakonski propisi koji će edukovati voćare i druge poljoprivrednike kako da tretiraju i kojom količinom i kojom dozom svoje poljoprivredne kulture, da nam ne uništavaju pčele. Imamo oskudne paše, tako da pčelarstvo mora da bude na točkovima, da se ide sa jedne na drugu pašu. Znači da pčelar mora da bude mobilan, da prati stanje paše, da blagovremeno odseli, i shodno svim propisima prijavi svoje stajalište, nađe mesto, da ne smeta drugim poljoprivrednicima - kaže Stojanović.

On ističe da se oni iz SPOS-a bore da sačuvaju pčelu, i ukažu na potencijalne propuste. To rade putem edukacija, predavanja, predloga, ali primećuje da je potrebno u većoj meri i to prema poljoprivrednicima i voćarima.

- Izgleda da je potrebno da mnogo više ta predavanja držimo voćarima i poljoprivrednicima, da znaju i oni imaju korist od pčele. Jer ako im pčela opraši njihov voćnjak oni će imati 20 do 40 odsto uvećan prinos. Pčelar od pčele ima samo 10 odsto koristi, sve ostalo ima priroda, društvo, bio diverzitet i sve ostalo. Kada to budemo shvatili, mnogo ćemo više biti obazrivi prema tom insektu kome preti izumiranje. Milenijumima su opstale ali sada usled hemizacije i prskanja otrovima, uništava se pčela i ona je sada, ugrožena vrsta - ističe sagovornik.

On navodi i primer i dodaje da usled prekomerne upotrebe hemije, u kineskoj oblasti Sečuan, poljoprivrednici su istrebili oprašivanje i sada su prinuđeni da ga vrše ručno. Ukazuje i da poslednjih godina traje velika borba protiv falsifikatori meda.

- Med je na drugom mestu kao namirnica koja se falsifikuje posle maslinovog ulja. Med nastaje tako što pčela sakuplja nektar iz cvetova biljaka ugrađuje razne enzime iz svojih žlezdi, smanjuje vlagu-vodu i dovodi u stanje da postaje ne kvarljiva supstanca. Falsifikati nastaju mešanjem šećera i vode a deklariše se ta slatka tečnost kao med i tako se varaju potrošači - objašnjava stručnjak.

(Espreso / Blic)