DA LI ĆE DINARSKI KREDITI POJEFTINITI? Narodna banka Srbije donela BITNU ODLUKU

Rast kamata na dinarske kredite je zaustavljen. Barem privremeno, jer je Narodna banka Srbije danas odlučila da ne povećava referentnu kamatnu stopu. To je, posle više od godinu dana, prvi put da NBS nije podigla referentnu kamatu, koja je ostala na nivou od šest odsto.

Naime, svako povećanje referentne kamatne stope NBS utiče na dalji rast kamata na sve kredite u dinarima, što za građane i privredu znači da krediti poskupljuju, odnosno da će mesečne rate kreditnog zaduženja biti veće.

Nazire li se kraj inflacije?

Tako svaki skok kamate centralne banke dovodi do rasta međubankarske kamate na dinare, belibora, a on je direktno povezan sa ukupnom kamatom na dinarske kredite. Takva promena odnosi se na sve dinarske kredite koji imaju varijabilnu, odnosno promenljivu kamatnu stopu. Dakle, kada se menja referentna kamata NBS, prati je i belibor, pa u slučaju njenog rasta i belibor raste, ali i obrnuto.

U današnjem scenariju, nakon odluke NBS da zadrži referentnu kamatu na istom nivou, nećemo imati ni dalju promenu belibora, a tako ni kamata na dinarske kredite.

Ovakav potez NBS dalje povlači pitanje koliko je to dobra vest i da li to znači da je kraj i rastu inflacije.

- Ovo jeste dobra vest u ovom moru loših vesti... Samo, treba je vrlo realno oceniti. To ne znači da neće biti korigovanja referentnih kamatnih stopa u budućem periodu. Ovu meru NBS vidim na dvostruki način. Prvo, čini mi se da je i američki Fed na isti način postupio, kao i Evropska centralna banka koja je takođe uzela neki predah. Slično je i NBS postupila – kaže za 24sedam Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Veliki deo prihoda ide na hranu

Kako dodaje, važnije od toga je pitanje šta to znači.

- Dakle, NBS je svesna da inflacija nije još uvek na silaznoj putanji. Ona jeste malo smanjena, posebno neke komponente inflacije. Na primer, inflacija vezana za hranu je u porastu. A mi smo jedna relativno siromašna zemlja u kojoj je cena hrane najvažnija, jer nam veliki deo prihoda ide na troškove hrane – naglašava Savić.

Prema njegovim rečima, ovakav potez NBS predstavlja jedan predah.

- To je poruka koja treba da utiče povoljno pre svega na one ljude koji očekuju da će inflacija da raste. Naime, imamo dve komponente inflacije, onu realnu - na koju ne možemo da utičemo kada se, na primer, povećaju cene nafte, gasa... Ali ima nešto i u našoj glavi jer razmišljamo o tome šta će da bude... To su naša očekivanja od inflacije. Poruka NBS je, dakle, da se inflacija smiruje i da ljudi ne treba sada da očekuju da će ona dalje da raste. To je najvažnija poruka – zaključuje Savić.

Šta kaže centralna banka

Kako su naveli u NBS, odluka IO o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou doneta je u uslovima postepenog slabljenja troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja i rešavanja problema u globalnim lancima snabdevanja.

- Cene na svetskim tržištima energenata takođe su smanjene, pre svega cene električne energije i prirodnog gasa. To će oslabiti troškovne pritiske na globalnom nivou, što bi trebalo da doprinese i usporavanju domaće inflacije u narednom periodu – navela je centralna banka.

Usled prenosa visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda, kako dodaju, inflacija u Srbiji, u skladu s očekivanjima Izvršnog odbora, ostala je tokom prvog tromesečja na nivou od 16 odsto međugodišnje.

- Takvo kretanje inflacije opredelili su povećani doprinosi cena hrane i očekivane korekcije regulisanih cena, dok je u suprotnom smeru delovao niži doprinos cena naftnih derivata. Kao i u prethodnom periodu, bazna inflacija, merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, koja se tokom prvog tromesečja kretala na nivou od 11 odsto međugodišnje, zadržana je ispod ukupne inflacije, čemu je nastavila da doprinosi očuvana stabilnost kursa dinara prema evru – naglasili su u NBS.

Povratak na staro sredinom 2024.

Prema poslednjim projekcijama, Izvršni odbor NBS očekuje da će se od aprila inflacija naći na opadajućoj putanji, da će pad biti znatniji u drugoj polovini godine, tako da će na kraju ove godine inflacija biti dvostruko niža nego što je bila u martu.

- Povratak inflacije u granice cilja očekuje se sredinom 2024. godine, zahvaljujući pre svega zaoštravanju monetarnih uslova, slabljenju efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu i usporavanju uvozne inflacije – kažu u NBS.

U NBS podsećaju da su od oktobra 2021. godine, prvo kroz povećanje prosečne ponderisane stope na reverznim repo aukcijama, a zatim i kontinuirano od aprila 2022. putem povećanja referentne kamatne stope, podigli kamate ukupno za 500 baznih poena.

(Espreso/24sedam)