DNEVNICA OKO 4.500 DINARA, TRI OBROKA I PRENOĆIŠTE: Ovako se radi kod Jovanovića (FOTO)

Na obroncima planine Povlen pre više od pola veka Jovanovići su zasadili prve maline, a u tom teškom i neizvesnom poslu opstli su do danas. U pomoć dedi i tati, priskočili su sinovi i kada se mladost spojila sa iskustvom uspeh u njihovom slučaju je zagarantovan.

Oko sedamdeset tona crvenog zlata ove sezone obraće sezonski radnici koji će od 25. juna biti angažovani na berbi maline u domaćinstvu Jovanovića u selu Varda kod Kosjerića.

Njihove dnevnice već su poznate, kao i očekivana cena ovogodišnjeg roda.

- Sve je poskupelo, od repromaterijala do radne snage tako da očekujem da cena maline bude 450 dinara, to bi jedino bilo ispravno za malinare. Mi već treću godinu imamo ugovorene sezonske radnike sa juga Srbije, njih 50, koji ove godine dolaze oko 25. juna i koji će biti na berbi maline. Njihova dnevnica je oko 4 do 4.500 dinara, imaju tri obroka, pauze, prenoćište, a radno vreme je od 6 do 6 ili od 7 do 7, kaže za RINU Stojan Jovanović.

Bojan Jovanovic treća je generacija koja ostaje u proizvodnji maline i on je zadužen za upliv modernih tehnologija u tradicionalni svet malinarstva. Zajedno sa bratom priširuje zasade, a roditelje savetuju da se postavi zaštitna mreža, sistem za navodnjavanje kap po kap. Ono što je stečeno trude se da unaprede.

- Ja sam inzenjer informacionih tehnologija, po struci, radim obuku ljudi u IT industriji, a inovacije i te kako mogu biti primenjene i u malinarstvu, ono što je primetno jeste da poljoprivrednik uvek ima najmanju zaradu, pre svega kada prodaju svež proizvod. Onda preprodavci pokupe kajmak za koji se seljak pomuči. Moja ideja je da od zasadjene maline koju imamo, da preradimo i prodamo kao sok. Malo ljudi je zainteresovano za flaširane sokove, a i ima ih dosta na tržištu. Moja ideja je da spakujuem malinu u kapsulu koja će na licu mesta u mašini kod kupca, pred njegovim očima preraditi malinu u hladno cedjeni sok, kaže Bojan.

Draško je najstariji i sa ponosom gleda svoje potomke koji su nastavili njegovim stopama. Prve maline je posadio davnih šezdesetih godina prošlog veka, kada se sadnice vilameta kupio u čačanskom Institutu za voćarstvo.

- Nisam želeo da uzimam tudji sadni materijal jer rizik je ogroman, jedna virusna sve može da ode u propast. Svaku narednu sadnicu sam iz svog zasada uzimao i danas imamo deset hektara pod malinom, a planiram da prosirim još. Sada pomažem mašinski, u osmoj sam deceniji, kaže Draško.

(Espreso / RINA)