POTPUNA NEVERICA NA CENE STANOVA U OVIM DELOVIMA ZEMLJE: Beograd više nije prvi na listi, jedan grad oborio REKORDE

Beograd više nije šampion u poskupljenju nekretnina, pretekli su ga istok i jug zemlje. Poslednji podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je, kada se uporede cene nekretnina u prvom tromesečju ove i prošle godine, kvadrat je na jugu i istoku Srbije poskupeo za 15,74 odsto, a u Beogradu 13,27. Kako su ovi "problematični" i siromašniji predeli Srbije, pretekli prestonicu?

Kako za “Novu” objašanjava agent za nekretnine Nikola Čobić, postoji nekoliko razloga zbog kojih je veći skok cena uočen u ovim delovima zemlje nego u prestonici.

“Ima uticaja i činjenica da su cene u Beogradu već bile visoke, ali sve ono što je uticalo na poskupljenja u prestonici, poput inflacije, velike potražnje i skok cena materijala, uticale su na poskupljenja i u drugim delovima države”, objašnjava Čobić i dodaje da se, kada je u pitanju starogradnja, ipak nazire stabilizacija tržišta.

Šta se dešava na istoku Srbije, otkud tolika cena kvadrata?

Jedan od gradova u kojem su cene stanova “otišle u nebo” je Bor. Kako pokazuju podaci sajta Moja nekretnina, cena kvadrata u prodaji je za godinu dana porasla za 36,86, a u izdavanju za neverovatnih 208,61 odsto. Cene u ovom gradu divljaju, uprkos tome što ovaj grad prednjači i po broju obolelih od karcinoma – zvanični podaci Zavoda za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“ pokazuju da svaki četvrti stanovnik Bora ima neku vrstu raka. Ipak, na samo tržište nekretnina, to kao da nema ama baš nikakav uticaj.

Kako je za portal Nova.rs izjavila profesorka Tehnološkog fakulteta u Boru Snežana Šerbula, do ekspanzije u ceni nekretnina došlo jenakon što je Ziđin 2018. godine počeo masovno da kupuje zemljišteu blizini ovog grada.

Ona objašnjava da su građani sa novcem koji su dobili za to zemlljište počelo da kupuju stanove u samom Boru, što je povećalopotražnju, a samim tim i cene.

Prema njenim rečima, potražnju stanova u Boru dodatno su pojačale i kompanije koje rade kao ispomoć i „pratnja“ Ziđinu, koji se brzo širi.

Inače, prosečna cena kvadrata u Boru je 917 evra. Što se tiče izdavanja, prosek je 6,89 evra po kvadratu.

Kada je u pitanju jug zemlje, konkretno Niš, prosečna cena kvadrata u prodaji je 1.474, a u izdavanju 6,48 evra. U odnosu na isti period pre godinu dana, to je poskupljenje od 31,63, odnosno 23,54 odsto.

Stanovi su u Leskovcu za godinu dana poskupeli 106,16 odsto kada je u pitanju prodaja, a 18,31 kada je u pitanju izdavanje, te sada prosečna cena kvadrata iznosi 959, odnosno 3,87 evra.

U Vranju su stanovi u prodaji tokom godinu dana poskupeli 52,46 odsto, a u izdavanju 18,13. Sada je prosečna cena kvadrata 730, odnosno 3,59 evra.

Iako za godinu dana ne beleži najveća poskupljenja, Beograd i dalje ima najviše cene. Tako je prosečna cena kvadrata 2.354 evra. Što se tiče izdavanja, prosek je 13,31 evro po metr kvadratnom.

Kakve nas cene čekaju u budućnosti?

Čobić ističe da su cene stanova u novogradnji i dalje u blagom porastu, ali to nije slučaj kada je u pitanju starogradnja.

Govoreći o starogradnji, naš sagovornik naglašava da je pad cena morao da se desi, jer potencijalnim kupcima nije bilo isplativo da biraju takve stanove.

“Ako neko kupi stan u starogradnji i renovira ga, a to ga po kvadratu košta recimo 200 evra manje nego u novogradnji, to onda nije isplativo, pre će ljudi da kupe novogradnju i ne razmišljaju o renoviranju, pa je smanjenje cena bilo neophodno. Blagi pad cena se uočava i tek treba da se uoči, i u Beogradu ali i drugim delovima Srbije”, zaključuje Čobić.

Šta se dešavalo sa cenama stanova od pandemije, pa do danas?

U periodu od 2019. do 2023. godine drastičnije su poskupeli stanovi u starogradnji – 62,7 odsto.

Skuplje su i nekretnine u novogradnji, za 37 odsto.

To znači da je kvadrat u starogradnji koji je u prvom tromesečju 2019. koštao 1.000 evra, u istom periodu ove godine koštao 1.627. Takođe, ako je kvadrat početkom te godine u novogradnji koštao 1.000, sada košta 1.370 evra.

Kada je u pitanju kretanje cena u odsnosu na prošlu godinu, svakako su išle naviše.

Tako su u prvom tromesečju cene više za 2,57 odsto u odnosu na kraj 2022. godine, a 13,62 u odnosu na prva tri meseca te godine.

Za godinu dana, cene su najviše skočile u regionu Južne i Istočne Srbije – za 15,74 odsto, a slede Vojvodina za 14,89, Beograd za 13, 27 i Šumadija i Zapadna Srbija za 11,24 procenata.

(Espreso/Nova)