EVROPSKA CENTRALNA BANKA DIGLA KAMATU: Koliko će skočiti RATA KREDITA u Srbiji?

Potez očekivan samo se pitalo koliko više, može se reći da današnje povećanje referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB). Po sedmi put u poslednjih godinu dana kamatna stopa je otišla naviše i sa današnjih 0,25 procentnih poena popela se na 3,75 odsto.

Evropska centralna banka je procenila da je povećanje za četvrtinu procentnog poena dovoljno da se dodatno pritegne inflacija a da se Evropa ne gurne u dublju recesiju.

Ono što će prijati borbi proziv inflacije, koja je u aprilu ponovo otišla na sedam odsto, sa martovskih 6,9 i pre toga februarskih 8,6 odsto. Srećom, postoji nada da je preokrenut trend kod one inflacije koja više zabrinjava centralne bankare - osnovne inflacije bez cena energenata i primarne hrane. Ta „kor inflacija“ je sa januarskih 5,3 u februaru otišla na 5,6 a u martu na 5,7 da bi se sada vratila sa aprilskih 5,6 odsto.

Ono što će pomoći da se taj trend održi svakako je veća kamatna stopa ali to ne raduje one koji trebaju da se zaduže, a u još veću brigu teraju one koji su se već zadužili. A to uključuje i građane i privredu Srbije koji su uzeli kredite sa promenjljivom kamatnom stopom vezanom za evro.

Pad euribora – radost od nedelju dana

Kratkotrajno iznenađenje i radost iz marta ove godine, kada je neočekivano euribor počeo da pada uprkos rastu referentnih kamata, bilo je upravo to – kratkotrajno. Šestomesečni euribor je u periodu od 9.3 do 16.3. pao sa 3,461 na 2,958 odsto ali je već 13. aprila bio iznad vrednosti sa koje je krenuo nizbrdo. S obzirom na ritam i presek kojim se euribor „ugrađuje“ u kamatu kredita, dužnicima ovo ništa nije značilo. Za kredite koji su vezani za tromesečni euribor, rata se usklađuje 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra, dok se onima koji su vezani za šestomesečni euribor rata usklađuje 30. juna i 31. decembra.

Viša referentna kamatna stopa ECB gura naviše i euribor, uz maržu banke, osnovni deo formule za izračunavanje rate kredita.

Dužnici i u Srbiji se sa setom mogu sećati ne tako dalekog maja 2022. godine kada je ta reperna kamata po kojoj banke međusobno pozajmljuju novac, i dalje bila „u minusu“.

Na današnji dan, pre godinu dana, šestomesečni euribor je bio minus 0,198 odsto, a današnji je 3,644. To je godišnji rast od 3,8 procentnih poena. Tromesečni euribor je istovremeno porastao sa minus 0,427 odsto na 3,275 (rast 3,7 procentnih poena).

Kada se na to doda marža banke i prateći troškovi kredita, to izgleda otprilike ovako… Svi kojima je kamatna stopa u januaru prošle godine bila manja od tri odsto, danas će je platiti više od 5,5 odsto.

Rata veća za 55 do 75 evra

Kako to izgleda u novcu 24sedam je računao na dva termina uzimanja kredita od 50.000 evra na 30 godina, odnosno 360 meseci.

U slučaju da je kredit uzet pre pandemije korone, recimo u martu 2019. godine, sa tadašnjom prosečnom kamatnom stopom za devizno indeksirane stambene kredite u Srbiji mesečna rata je bila 218 evra. Sa takvom ratom i kamatnom stopom, ukupna kamata je iznosila 28.636 evra. Ako se, radi jednostavnosti, računa samo promena kamate na kamatne stope iz marta ove godine, rata je skočila za 55 evra, na 274 evra, a ukupna kamata za gotovo 17.400 evra – na 46.034 evra.

Oni koji su kredit uzeli povoljnije, u martu 2022. godine kada je euribor još bio ispod nule, prvu ratu su platili oko 205 evra. Njima je tada predstavljeno da će do isplate kredita platiti 23.903 evra kamate.

Ali sa rastom iz marta 2023,. rata ide naviše za 74 evra, a kamata na 49.633 evra, odnosno 25.730 evra više nego originalno proračunato.

Srećom, 30 godina je dug period i u njemu ima mnogo više meseci kada se plaća niža rata/kamata nego kada se plaća neka ovako visoka, krizna. Međutim, to je mala uteha za one kojima su ove krizne kamatne stope stigle na početak otplate kredita, kada je udeo kamate u rati značajno veći nego glavnice.

Bonus video:

(Espreso / 24sedam)