KREDITNI KUPCI U SRBIJI PRESUŠUJU, A PALA I PRODAJA NEKRETNINA: Da li će to konačno uticati na PAD CENA?

Tržište nekretnina u Srbiji je, u najboljem slučaju, u nokdaunu. Najnoviji podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je u prva tri meseca ove godine sklopljeno 29.275 kupoprodajnih ugovora, što je za čak 8.000 manje (oko 22 odsto) u odnosu na prethodni kvartal.

Pad je zabeležen i kada se gleda međugodišnje, jer je ovo tromesečje za gotovo 10 odsto lošije nego što smo imali u istom periodu 2022. godine.

Situaciju da je „glava iznad vode“ drže još samo podaci o novčanom iznosu prodaje, gde je zbog cena koje su nastavile da rastu, postignut pozitivan rezultat. Ali, i to samo ako se gleda na godišnjem nivou.

Ukupan novčani promet na srpskom tržištu nepokretnosti iznosio je za prva tri meseca 2023. godine 1,6 milijardi evra, i veći je za 2,6 odsto u odnosu na prvi kvartal 2022. Međutim, ako se gleda u odnosu na prethodni kvartal, onaj s kraja prošle godine, iznos je manji za čak 30,4 odsto.

Brojke su još gore za Beograd, gde je pad u broju kupoprodajnih ugovora opao za 13 odsto. Vlasnika je promenilo 6.924 nekretnine, tj. za 1.032 manje nego u isto vreme prošle godine.

Prodaja stala, cene nisu

Ali, zbog paprenih cena u srpskoj prestonici, zabeležen je rast u novcu od 1,9 odsto. Prodaja je u fizičkom obimu pala i u Novom Sadu i Nišu (po 25 odsto godišnje), kao i u Kragujevcu (6,5 odsto).

Beograd kao dve trećine Srbije

Beograd i dalje ostaje neprikosnoveno tržište nekretnina, pogotovo stanova. Od ukupno 861 miliona evra koliko je u prvom kvartalu potrošeno na kupovinu stanova u celoj Srbiji, na glavni grad otpada 537 miliona evra, ili gotovo dve trećine.

Kuća ima mnogo manje, manje se i traže, pa je ukupan obim prodaje bio vredan 127 miliona evra (7,7 odsto ukupnog tržišta), građevinsko zemljište je kupljeno za 114 miliona evra (12 odsto), za garaže 45 miliona evra (2,7 odsto), a za poljoprivredno zemljište 56 miliona evra (3,4 odsto).

U tim gradovima ni visoke cene nisu uspele da izvuku „pozitivnu nulu“, pa je zabeleže pad u novcu od 7,5 odsto u Novom Sadu, više od 25 odsto u Nišu, dok je u Kragujevcu iznos ostao u malom plusu.

Iako je trgovina stala, investitori i privatni prodavci zasad uspevaju da održe visoke cene.

Kvadrat stana u starim zgradama u Beogradu je postizao 20 odsto veću cenu u prodaji nego što je to bilo početkom prošle godine. Trenutna cena u proseku iznosi 2.013 evra.

U novogradnji porasla je manje, za 14 odsto ali je ona, naravno, viša - oko 2.465 evra.

Ni najveći grad Vojvodine ne zaostaje mnogo, pa je cena već stigla blizu 2.000 evra. Starogradnja je dostigla vrednost od 1.928 evra. Za razliku od Beograda, ovde je novogradnja statistički jeftinija i prosek je 1.723 evra.

Kreditnih kupaca sve manje, keša sve više

I ovaj izveštaj Geodetskog zavoda pokazuje da se nastavlja opadanje učešća kreditnih kupaca nepokretnosti. Na kredit je kupljeno samo sedam odsto nepokretnosti, i 18 odsto stanova. To je pad od pet procentnih poena kod nepokretnosti i čak 10 kod kod stanova, u odnosu na pre godinu dana.

Količina novca na tržištu visoka, a kredita manje

Veliku razliku ovde ponovo pravi Beograd, gde je svaki četvrti stan kupljen na kredit, dok je to u Nišu i Novom Sadu svaki peti, a u Kragujevcu svaki osmi.

S obzirom na to da je na tržištu stanova promet visokih 860 miliona evra, odnosno tek 3,5 odsto manje nego pre godinu dana manje učešće kredita, to samo znači da se odnekuda pojavila gomila keša da pokrije razliku od 18 odsto manje prodaje na kredit.

Šta je najskuplje?

Stan za koji je izdvojeno najviše novca u prvom kvartalu 2023. godine nalazi se u novogradnji prestoničkog naselja Beograda na vodi, gde je 383 kvadrata je plaćeno 2,6 miliona evra (oko 6.800 evra kvadrat).

U istom delu Beograda je i stan sa najskupljim kvadratnim metrom površine – gotovo 11.500 evra dato je za stan nešto veći od 14o metara kvadratnih.

Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu – 1.6 miliona evra, a najskuplji kvadrat poslovnog prostora plaćen je u beogradskoj opštini Vračar - 6.878 evra. Najskuplje garažno mesto cenilo se 58.400 evra, takođe u Beogadu na vodi.

Kod oranica, najskuplje je bilo parče od 66 ara kod Dobanovaca, plaćeno gotovo 3.000 evra ar. Najskuplja poljoprivredna površina u Srbiji bila je u prvom kvartalu 2023. godine 107 hektara kod Titela. Tamo je novi vlasnik morao da investira 1.3 miliona evra.

(Espreso / 24sedam)