PENZIJA BEZ DANA RADNOG STAŽA? Ova grupa građana bi mogla da je dobije, EVO NA KOJI TAČNO NAČIN

Svi koji u radnoj knjižici nemaju dovoljno staža ili nisu ostvarili druge zakonom propisane uslove, trebalo bi, da dobiju socijalnu penziju, predviđa Nacionalna strategija o starenju. To se, nažalost, još nije dogodilo, iako ovaj dokument datira još iz 2007. godine, a nekoliko puta kasnije je inicijativa ponovo pokretana od strane nekih političkih partija, ali i udruženja građana.

Da li je Srbija sada spremna da svojim najstarijim sugrađanima koji nemaju nikakva primanja, a pritom ni uslove za penzionisanje, da obezbedi redovno primanje do 100 evra?

- S obzirom da je siromaštvo u Srbiji široko rasprostranjeno, posebno među starijom populacijom, uvodjenje socijalnih penzija je imperativ, koji bi trebalo što pre realizovati. Veliki broj siromašnih je materijalno neobezbedjen, kako zbog niskog nivoa davanja, tako i zbog činjenice da mnogi od njih nisu obuhvaćeni odgovarajućom socijalnom zaštitom, što se posebno odnosi na starije od 65 godina - smatra prof.dr Danilo Šuković.

Prema njegovim rečima, troškovi uvodjenja socijalnih penzija bi svakako za državu bili značajni. Srbija trenutno izdvaja znatno niži procenat bruto društvenog proizvoda za socijalna davanja nego zemlje EU, koje imaju i neuporedivo veći nivo BDP, razlike u apsolutnim iznosima su trenutno ogromne, pa bi uvodjenje socijalnih penzija samo delimično umanjilo ovaj raskorak sa EU.

- Na globalnom nivou više od 100 zemalja je uvelo ovaj vid davanja za najstarije, medju njima su SAD, Švedska i mnoge druge države. Procena je da su one doprinele smanjenju siromaštva i poboljšanju socijalne kohezije. Zato bi u Srbiji trebalo proučiti strana iskustva i odrediti model koji odgovara našim uslovima, kako bi naše specifičnosti bile uzete u obzir za uspostavljanje efikasnog rešenja - navodi profesor.

LAKŠE DO SOCIJALNE POMOĆI

Nada Satarić iz Udruženja “Snaga prijateljstva-Amiti” kaže da se o socijalnim penzijama kao mehanizmu za efikasnije suzbijanje siromaštva, kod nas u Srbiji, priča punih 20 godina, od vremena izrade Strategije za smanjenje siromaštva.

- Iako je rok za obezbeđivanje uslova za uvođenje prava na posebnu vrstu socijalne penzije bio 2007.godina, do danas je postignuto to da su od 2011. relaksiraniji uslovi za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć za radno nesposobne, uključujući i starije od 65 godina. Podignut je, takođe, imovinski cenzus sa pola na hektar zemlje i povećan je iznos novčane pomoći za 20 odsto u odnosu na onu koju primaju radno sposobni građani – kaže Satarićeva.

POSTOJI U HRVATSKOJ I MAKEDONIJI

Iz našeg okruženja socijalne penzije postoje i isplaćuju se u Hrvatskoj, od 2021. i u Severnoj Makedoniji, od 2019, a čak postoje i u tzv. državi Kosovo. U Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji daju se starijima od 65 koji su radili kraće od 15 godina. Vlasništvo nad nekretninama i posedovanje zemlje nisu prepreka za ostvarenje, ali ako supružnik ima penziju u iznosu većem od 210 evra, drugi supružnik ne može da ostvari ovo pravo. U Hrvatskoj ona iznosi 105, a u Severnoj Makedoniji 97 evra mesečno.

Danas, objašnjava naša sagovornica, Fiskalni savet radi analizu mogućnosti za proširivanje sistema novčane socijalne pomoći, razmišljajući na prvom mestu o onima koji su radili, ali ne dovoljan broj godina da bi stekli pravo na penziju.

- Mislim da je i to jedan dobar korak napred, jer nije mali broj ljudi koji su bili zaposleni, ali kraće od 15 godina, što je minimum za ostvarivanje prava na penziju, ili su bili zaposleni i duže, ali im poslodavci nisu uplaćivali doprinose za PIO, a danas žive u velikom siromaštvu. Za njih bi socijalna penzija bila odlično rešenje. Naravno, treba misliti i o ne malom broju starijih žena iz seoskih sredina koje su radile kao pomažući članovi domaćinstva, a danas žive u siromaštvu, bez podrške članova porodice, bilo da je nemaju ili ni oni ne mogu da im pomognu - smatra naša sagovornica.

Teško je, međutim, precizno odrediti koliki bi iznos bio dovoljan za osnovne troškove, ako znamo da je prag rizika od siromaštva u 2021. utvrđen na 24.064 dinara. Statistika pokazuje da danas gotovo 139.000 penzionera dobija mesečno manje od 15.000 dinara i još oko 163.000 njih prima između 15.000 i 20.000 dinara.

- Mislim da, recimo, iznos od 12.000 dinara nije veliki, ali bi veoma značio onome ko nema nikakva redovna primanja, a ne može više ni da proizvede hranu za sebe, plaća struju i komunalije državi - kaže Satarićeva.

(Espreso/Kurir)