OVO JE DOBRA GODINA ZA UZGOJ POVRĆA BEZ KOG SRBI NE MOGU: Nadaju se FINOJ ZARADI!

U odnosu na prethodnu sezonu, ove godine očekujemo veći prinos kupusa, a da li će biti i neke zarade, ne zavisi od nas. Cenu „ubija“ uvoz, ali i leskovački povrtari čiji se mlad kupus prošle godine u kruševačkom kraju prodavao po 40 dinara po kilogramu, a sve ispod 60 dinara, zbog sada većih ulaznih troškova, ove godine neće biti isplativo – kaže za portal Agromedia Milutin Cvetković iz sela Mačkovac, na čijem se prodičnom gazdinstvom, između ostalog, nalazi i deset manjih plastenika kupusa

Na imanju Cvetkovića uzgajaju se različite vrste povrća, podjednako u plastenicima i na otvorenom. Kako objašnjavaju, to je jedini način da se nešto i zaradi.

-Nikada ne znate da li će neko povrće da prođe dobro ili loše, da li će vam se isplatiti. Zato smo se i opredelili za proizvodnju koja nam omogućava da imamo šta da ponudimo tokom cele godine. Prošla godina je na primer bila loša za kupus na otvorenom, ali je zato bila dobra cena karfiola i krastavca. Pravila nema, svake godine je drugačije, razni su faktori koji na to utiču, od vremenskih uslova do cena koje nam diktira uvoz ali i proizvođači iz drugih delova Srbije – kaže ovaj povrtar, inače uzgajivač zelene salate, kupusa, krompira, paradajza, karfiola, paprike, krastavca.

Kako navodi, što se tiče same proizvodnje, ova godina je, bar za sada, dobra za kupus.

-Na oko 12 i po ari, u deset manjih plastenika, očekujem oko 7.400 glavica mladog, kvalitetnog kupusa. Prva berba bi trebalo da bude do kraja aprila, s tim da je dobro da bude što kasnije, da izađemo na tržište kad se potroše zalihe kupusa koje stižu iz leskovačkog kraja. Nakupci su ga prošle godine uzimali po 20 dinara, prodavali po 40 na veliko, što se ove godine ne bi isplatilo jer su troškovi proizvodnje ali i radne snage, povećani za najmanje 40 odsto – navodi sagovornik koji u svim plastenicima proizvodi gregorianu, najpoznatiji prolećni kupus.

Cvetković objašnjava da je godina bila blaga, za razliku od prethodne kada je u martu bilo i do minus deset stepeni, ali da to nema puno uticaja na proizvodnju pod plastenikom.

-Malo je bilo kritično prethodnih dana zbog jakog vetra koji je duvao non stop, pa nismo mogli da otvaramo plastenike da uđe vazduh, a biljke moraju da dišu. Na sreću, sve je prošlo bez posledica – kaže on.

Povrtarstvom se ova porodica bavi gotovo dve decenije, a plasteničku proizvodnju otpočeli su nešto kasnije. Posla ima uvek.

-Radimo svi, supruga i ja, moji roditelji i dvojica sinova. Mlađi su zaduženi za prodaju na kvantašu, a dajemo na veliko i piljarama. U maloprodaji može da se zaradi mnogo više, na primer, ove godine je na početku kutija zelene salate bila 400 dinara, što je bila dupla zarada za trgovce. Sada kada je sezona zelene salate pri kraju cena je skočila na 600, pa ako izračunate neku srednju cenu, onda i nama nešto ostaje. Najbolje bi bilo da ono što proizvedemo prodajemo sami na zelenim pijacama, ali mi za to nemamo vremena, mnogo je posla oko proizvodnje i branja.

Osim nepredvidivog tržišta i velikih ulaznih troškova, kao problem u ovoj grani poljoprivrede, navodi i nedovoljno subvencija:

-Prošle godine je Grad Kruševac davao neke subvencije, prijave su se primale dok se ne utroše sredstva, bukvalno su se ljudi laktali u redovima i ja tako ostah ispod „crte“. Prijavio sam se i za subvencije za crnu foliju za proizvodnju paprike i paradajza, odbili su me, davali su samo za jagode. Ove godine sam ponovo konkurisao, pa ćemo videti šta će biti. Subvencije puno znače, samo za četiri plastenika, dva nova i dva polovna, te montažu istih, prošle godine morao sam da izdvojim ozbiljna sredstva.

Uporedo sa kupusom, Cvetkovićima ove godine stiže i krompir. Sledeći su paprika i paradajz i kako kažu, nadaju se da ih ove godine, kao što se to desilo prošle, neće „pregaziti“ onaj uvežen iz Albanije.

Bonus video:

(Espreso / Agromedia)