NENAD JE ZAVRŠIO FAKULTET, PROŠAO EVROPU PA SE VRATIO NA SELO: Sve je počelo 2006, evo kako sada NAPREDUJE POSAO!

Ni cena proizvoda koja nije baš sjajna, no to što je završio fakultet u gradu i „prošao Evropu“, nije omelo Nenada Simovića iz sela Brestovac kod Knića, da sada ima svoje gazdinstvu sa 200 grla tovnog simentalca.

Nenad je diplomirani veterinar i govedarstvom se bavi više od deceniju i po. Porodica sed prvo bavila mlečnim govedarstvom a potom se gazdinstvo preorijentisalo samo na tovna goveda. Danas Simovići poseduje jednu od većih farmi u ličnom vlasništvu u Šumadijskom okrugu, kaže reportaža AgroTV.

Ali sa velikom farmom dolaze i veliki problemi. Sve teže se dolazi do teladi a kapacitet se mora održavati punim zbog profitabilnosti proizvodnje .

- Sve je teže doći danas do teleta i oseća se baš razlika od pre nekoliko godina. Mi uzimamo telad sa terena Gornje Gruže, koje pokrivam kao veterinar, uzimamo samo čistog simentalca, eventualno sa malim procentom holštajna – napominje Simović.

Sa dobrim objektom i dobrom ishranom stoke na kojoj se ne štedi, Simovići su našli računicu da profitabilno posluju u tovnom govedarstvu. Naravno, od profita ne bi bilo ništa da ne obrađuju i 20 hektara zemlje odakle stiže deo hrane za krave.

Kod god može, da živi na selu

Danijela Simović, Nenadova supruga, bankarska je službenica koja radi u gradu ali živi na selu. Kaže da je to bila prava odluka.

- Sviđa mi se što živimo na selu, najviše zbog deteta koje ima zdravo odrastanje. Ne bih se menjala za stan i mislim da svako ko može trebalo bi da živi na selu jer je tu kvalitetniji život – kaže Danijela.

- Ovde je stvarno teško doći do parcele, jer ima dosta ljudi, i mladih, koji rade zemlju. Nema zemlje ni za zakup a kamoli za kupovinu – ističe Nenad.

Da nema zemlje sa koje stiže silaža, seno i pšenica, teško bi moglo dase odvoji novca za žitarice i uljarice za 2.200 kilograma koncentrata po grlu, koje sami naprave, uz isto toliko silaže.

Sa prodajom plasmanom Simovići nemaju problema, ali cena…

- Imamo plasman, goveda nam imaju dobar randman, ali cena jeste problem. Tržite je takvo, šta da radimo ali nas grlo košta 2,9 do 2,95 evra ko kilogramu žive vage a otkupna cena je trenutno 550 dinara (oko 4,7 evra). Ali, mora dase radi kvalitetno i ne treba ni zaradu samo tražiti u ceni, već i u broju grla koje se proizvede – naglašava Nenad.

Krenuli sa pet, stigli do 200 grla

- Po završetku fakulteta rešio sam da se posvetim govedarstvu i onda smo intenzivirali porodičnu proizvodnju. Te 2006. godine smo kupili pet teladi i malo po malo došli smo na današnji nivo od 180 do 200 grla u tovu – kaže domaćin Nenad Simović.

Sa porastom krda, Simovići su adaptirali postojeće objekte a onda i proširili kapacitete. Kako je govedarstvo spor proces što se tiče obrtanja ulaganja, imali su i petnaestak krmača prasilja koje su „finansirale“ govedarstvo. Sa takvom kombinacijom uspeli su da za desetak godina zarade dovoljno da izgrade savremeni namenski objekat za uzgoj junadi.

- To znači da imamo objekat koji poštuje sve tehnološke normative za ovu granu proizvodnje. Obišao sam prethodno dosta objekata kao veterinar u struci, bio sam i u inostranstvu i „snimao“ kako tamo prave štale, „krao fore“… Kod nas se dosta pažnje ranije poklanjala na kvalitet poda štale a sada se više gleda zapremina prostora štale i na ventilaciju. Zbog toga je i naš objekat maksimalno otvoren i zatvara se po delovima kako bi se održala optimalna klima u štali – objašnjava Simović.

Simović se odlučio za tvrdi pod a ne za rešetku, zbog kiselosti zemljišta, tako da imaju i dosta stajnjaka za svoje njive a objekat se cisti mašinski, jednom u tri nedelje.

Zbog toga što teladi nema dovoljno ne može da se sprovede i onaj najbolji „školski“ primer uzgoja.

- Da je situacija u govedarstvu bolja, pa da možemo odjednom da napunimo objekat i odjednom ga posle ispraznimo prodajom teladi, mogli bi i da ga očistimo i odmorimo dve nedelje. Ovako mora parcijalno, što daje veći rizik od bolesti pa mora i više da se radi na preventivi – napominje Simović.

(Espreso / AgroTV)