JEDAN KLIK NA TELEFONU UMESTO ČETIRI ŠALTERA I "FALI VAM JEDAN PAPIR": Ministarka najavila veće subvencije

Od šaltera do šaltera. Šetanje sa ukupno 89 podataka na najmanje deset različitih dokumenata. Sve to treba povaditi, čekati u redu, gubiti vreme, a i za svaki izvađeni i predati papir treba i da se plati. E onda imate pravo na subvencije e pa... i za to opet po papire, često iste, opet ste na početku i opet sve u krug. Ali, može i drugačije, pa umesto skupljenih fascikli i cupkanja oko šaltera preći na digital.

Upravo zbog toga ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković pojašnjava značaj prelaska na eAgrar koji u značajnoj meri pomaže poljoprivrednicima i ne samo da se oslobode ogromne papirologije već i da sa minimalnim trudom obave i dobiju sve što im je potrebno.

- Do sada se 187.000 poljoprivrednika prijavilo i uzelo eID broj (lični broj) za novu platformu eAgrar. Broj govori koliko je velika zainteresovanost. Od 16. marta krećemo sa podizanjem registra i sa prijavom, gde će naši poljoprivrednici moći da kažu da li je to što imamo u registru, ono što oni imaju. Utvrdiće se realno, precizno stanje - kaže ministarska Tanasković.

Da ne bude zabune

Govoreći o tome šta je sve cilj eAgrara Tanasković ističe:

"Da poljoprivredni proizvođač transparentno zna za šta je aplicirao od subvencija u ovoj godini i da će ta sredstva u istoj godini i dobiti. To je ideja e-agrara, a sve drugo što radimo je da bi se sve ubrzalo i da im pomognemo".

Međutim, svaka novina u Srbiji, obavezno naiđe na kritike pojedinih krugova. Toga nije pošteđen ni ovaj projekat. Sumnjičave i "neverne Tome" pobija već sam broj poljoprivrednika koji su se registrovali ali i ne samo to. U ovaj posao se nije ušlo na slepo već je sprovedena ozbiljna analiza.

Stručna analiza pokazuje da će poljoprivrednik ubuduće za administrativnu proceduru trošiti četiri puta manje vremena nego dosad, izdvojiti 83 odsto manje novca. Istraživanje koje je NALED sproveo uz podršku Nemačke razvojne saradnje jasno kroz brojke pokazuje šta poljoprivrednici dobijaju bukvalno klikom na mobilnom telefonu.

- Polјoprivrednici su obavezni da dostave 89 podataka na više od 10 različitih dokumenata od kojih je barem 60 odsto nepotrebno. Ili se više puta ponavlјaju ili postoje u bazama drugih institucija. Službenici podatke ručno proveravaju, čak i prekucavaju, zbog čega se nepotrebno gubi vreme i može doći do kašnjenja u isplati subvencija - navodi se u analizi.

Umesto četiri šaltera jedan klik na telefonu

Umesto četiri šaltera poljoprivrednik ima nalog na portalu Uprave za agrarna plaćanja i sam unosio podatke o sebi, članovima gazdinstva, parcelama na kojima obavlјa proizvodnju, životinjama ili kulturama koje gaji. Ispravnost se softverski kontroliše uvidom u baze podataka katastra, MUP-a, APR-a, Uprave za veterinu...

Domaćin poljoprivrednik koji se registrovao i ima svoj lični broj preko portala podnosi i zahteve za subvencije. Prema ranijim proračunima kod upisa gazdinstava ukupni trošak za polјoprivrednike mogao bi da se smanji sa 133 na 19 miliona dinara. Prosečno vreme prolaska kroz proceduru sa 280 na 75 minuta.

Najednostavnije opisano eAgrar je skidanje kamena birokratije sa leđa poljoprivrednika.

Rekordna izdvajanja za poljoprivredu

Srbija se ove godine izdvojila u odnosu na druge države - najvišim sredstvima koja će biti izdvojena za subvencije. Iznos ukupnih subvencija u poljoprivredi sa svim izvorima finansiranja je 68,7 milijardi dinara. Uz najavu da će sve za šta su poljoprivrednici konkurisali prošle godine, biti isplaćeno do 15. marta, ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković poručula je: “Ulaganja države u poljoprivredu nikada nisu bila veća i nikada nije bio povoljniji trenutak za ulaganje u poljoprivredu”.

Ove godine je rekordno izdvajanje na poljoprivredu na koju ide pet odsto sredstava iz državnog budžeta, od čega 80 odsto odlazi na subvencije.

Šta je sve ministarka Tanasković već uradila i najavila poljoprivrednicima za ovu godinu:

Prvi put farmeri će od Razvojne agencije moći da dobiju kredite od 100.000 do milion dinara, sa 50 odsto povrata.

Povoljnosti za ratare: 6.000 dinara po hektaru, plus 3.000 za gorivo.

Preuzeli smo obaveze da isplatimo sve za šta su poljoprivrednici konkurisali prošle godine i zaključno sa 15. martom sve će biti isplaćeno

Premije za mleko podignute na 15 dinara po litru, subvencije po grlu na 30.000 dinara. Spremne nove mere za nabavku novih steonih junica.

Proizvođači će od ove godine moći da nose mleko na analizu u referentnu državnu nacionalnu laboratoriju (DNRL) u Batajnici. DNRL do sada nije mogla da bude otvorena ka tržištu, jer nije mogla da izda fiskalni račun. Ove godine postaće otvorena za tržište i moći će da radi superanalize za poljoprivrednike

Pravi trenutak za ulaganje i zbog situacije na evropskom i svetskom tržištu: „Nadam se da ćemo moći u narednih par meseci da obradujemo i proizvođače jabuka i druge voćare da im je otvoreno kinesko tržište”.

U martu novi javni poziv, vrednost 12 miliona evra: Za pravna lica, preduzetnike i zadruge koji se bave otkupom, preradom, skladištenjem i plasmanom poljoprivrednih proizvoda.

Do sada je potpisano ukupno 1.340 ugovora za realizaciju projekata za unapređenje biljne i stočarske proizvodnje ukupne vrednosti 47 miliona evra. Od toga su 23,5 miliona evra bespovratna sredstva.

Obnovljivi izvori energije: Fokus dela investicija će biti u svetlu globalne energetske krize, oprema za podizanje konkurentnosti proizvodnje, ali i inovacije, digitalizacija i automatizacija procesa.

EU fondovi: Još nisu potrošena sredstva iz IPARD 2, a već su nam odobrena nova sredstva iz IPARD 3. Zaključno sa 31. martom biće pregledano svih 307 zahteva za sredstva iz IPARD 2, krenuće se u investiranje. Od tih sredstava je 65 odsto bespovratnih, a preko kredita Svetske banke država daje poljoprivrednicima sredstva od kojih je 50 odsto bespovratnih.

Kamate na subvencionisane poljoprivredne kredite i ove godine biće manje.

Pomoć malinarima pred novu otkupnu sezonu reprogramom za kredite. Oni sada pregovaraju sa bankama.

Nema ni levo ni desno, direktna plaćanja 2 milijarde

Deo ulaganja regulisan je Uredbom koja je usvojena početkom februara. U Uredbi o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za ovu godinu definisana su sredstva iz budžeta i to:

Direktna plaćanja - 2.000.000.000 dinara

Mere ruralnog razvoja - 646.050.000 dinara

Kreditna podrška u poljoprivredi - 650.000.000 dinara

Nema granice za prodaju mleka, kriterijum je konkurentnost

Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković posebnu pažnju na Biznis forumu na Kopaoniku posvetila je proizvođačima mleka, ali i programima preko kojih se nude bespovratna sredstva za nove mlade poljoprivrednike.

- Za 2023. nema više donje granice, mleko mogu da predaju i oni koji imaju litar, ali nema ni gornje granice. Da bismo podigli sektor treba da radimo, i da podignemo svest o tome šta je to što nas čini konkurentnima. Ono na čemu mora da se radi jeste konkurentnost jer nismo konkurentni ako nam krava daje 15 litara mleka, već treba da vidimo kako da dođemo do 30 i 60 litara - rekla je ministarka.

Ona je podsetila na prošlogodišnju situaciju sa poremećajem tržišta mleka i kada je došlo do nestašice, zbog čega je država morala da reaguje.

- Povukli smo potez i doneli meru koja nije popularna i koju branimo jer smo došli u situaciju da se naše mleko prosipa i to ne sme da se desi - istakla je ona. Tanasković je rekla kako je primarnim proizvođačima podignuta cena subvencija na 15 dinara, da su povećane subvencije po grlu na 30.000 dinara, kao i da su spremili još mera, za nabavku novih steonih junica.

Među programima izdvaja se da je prvi put država u svojoj krovnoj investicionoj uredbi prepoznala poljoprivredna gazdinstva, tako da svako ko uloži od 100.000 do milion evra, imaće povrat od 50 odsto, a ako uloži preko milion evra, na to će imati još dodatan povrat od 25 odsto.

(Espreso / Blic)