OVO SU NAJNOVIJI PODACI NARODNE BANKE SRBIJE! Oboren je rekord

Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije (NBS) priliv doznaka, odnosno uplate novca iz inostranstva su preskočile rekordnih 5 milijardi evra.

Naši ljudi iz dijaspore su poslali više novca nego što iznosi priliv od stranih direktnih investicija. Pitanje doznaka ima duplo dno. Sa jedne strane doznake održavaju važan deo srpske ekonomije, a sa druge su znak sve većeg odliva stanovništva iz naše zemlje. Kako za "Blic Biznis" kažu iz NBS, prema njihovim podacima priliv po osnovu doznaka je iznosio 5.028,3 miliona evra, što je za 38,3 odsto više u odnosu na priliv od 3.635 miliona koliko je zabeleženo u 2021. godini. Prema podacima naše centralne banke, najveći prilivi su zabeležni iz Nemačke (27 odsto), Švajcarske (14 odsto), Austrije (11 odsto), Francuske (6 odsto) i SAD (6 odsto), što su i zemlje iz kojih je tradicionalno stizalo najviše doznaka. Šta je uticalo na rast doznaka? - Kada je reč o faktorima rasta doznaka, treba imati u vidu nekoliko stvari. Prvo, doznake inače imaju kontraciklični karakter, što praktično znači da u periodima kriza, povećane neizvesnosti i geopolitičkih tenzija najčešće dolazi i do njihovog rasta. Praktično, ljudi koji žive u inostranstvu, u takvim okolnostima više pomažu svoje članove porodica koji žive u Srbiji, objašnjavaju iz NBS. Kako ističu, i rast inflacije je doveo do toga da su svi ključni makroekonomski pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani. - Na kraju na rast doznaka utiče i povećan broj državljana drugih zemalja koji zasnivaju svoje boravište u Srbiji, zaključuju.

U 2021. doznake 7,2 odsto BDP Prema podacima Eurostat-a, u 2021. godini privatne doznake iz inostranstva i uplate iz inostranstva na ime kompenzacije zaposlenih činile su 7,2 odsto BDP Srbije. Od ukupnog iznosa za 2021. godinu, doznake naših radnika iznosile su 3,89 milijardi evra, dok je ostatak prihod od tekućih transfera. U Jedinstvenom registru korisnika novčane doznake koji Narodna banka Srbije vodi od 1. juna 2020. godine je registrovano preko milion i sto hiljada korisnika koji su primili novac i skoro petsto hiljada korisnika koji su novac poslali u inostranstvo. Gledajući zvaničnu evropsku statistiku, doznake su značajni deo BDP-a i u Crnoj Gori sa prilivom od 13, 5 odsto, u Bosni i Hercegovini 10 odsto, Albaniji 9, 4 odsto, Hrvatskoj 7,3 odsto, a u Severnoj Makedoniji priliv je 3, 5 odsto. Razmena novca se odvija i unutar granica Evropske unije u kojoj je 56 odsto novčanih transfera obavljeno među samim članicama. Odatle je u 2021. godini u treće zemlje kroz privatne doznake isplaćeno ukupno 37,7 biliona evra. Najviše tog novca je isplaćeno u Afriku i to 8 biliona evra, zatim u azijske zemlje 7,8 biliona evra, a 7,1 bilion evra u zemlje Evrope koje nisu članice unije.

(Espreso / Blic)