NAJNOVIJA ODLUKA NARODNE BANKE SRBIJE STUPA NA SNAGU! Ovo se dešava 11. put od aprila prošle godine

Na današnjoj sednici, Izvršni odbor NBS odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,5 odsto. U istoj meri povećana je stopa na depozitne olakšice – na 4,5 odsto kao i stopa na kreditne olakšice – na 6,5 procenata, saopštili su iz Narodne banke Srbije.

To je 11. povećanje referentne kamate od aprila prošle godine, kada je prvi put povećana za 0,50 odsto sa 1 na 1,50 odsto. U istom iznosu je NBS povećala kamatu i u maju i junu, dok se Izvršni odbor u julu i avgustu odlučio na povećanje od po 0,25 procenata, a potom u septembru za još 0,50 odsto. Usledilo je povećanje u istom iznosu i tri naredna meseca, dok su se u NBS u januaru odlučili da uspore tempo podizanja referentne kamate i uvećaju je za 0,25 odsto.

Povećanje referentne kamatne stope se prenosi i na ostale kamatne stope na tržištu, pa to znači dalje poskupljenje kredita i za privredu i za stanovništvo. Dok na kamatne stope kredita indeksirane u evrima utiče prevashodno politika Evropske ventralne banke koja je prošle nedelje podigla kamatnu stopu, na dinarske kredite utiče kretanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije.

"Pri donošenju ovakve odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da su, i pored znakova popuštanja, globalni troškovni pritisci i dalje visoki i da je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu, koji mogu nastati putem inflacionih očekivanja, kao i uticati na deo pritisaka koji dolaze sa strane tražnje. Time NBS doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije", naveli su iz NBS.

Današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno 11. uzastopno povećanje (počev od aprila 2022), zaključno s kojim je ona povećana za ukupno 450 baznih poena. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope. Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Izvršni odbor je naveo da su izgledi za rast svetske ekonomije u ovoj godini nešto bolji nego što se donedavno očekivalo, pre svega zahvaljujući znacima popuštanja globalnih troškovnih pritisaka, kao i napuštanju strategije nulte tolerancije prema virusu korona u Kini. Na slabljenje globalnih troškovnih pritisaka utiče pre svega pad cena u sektoru energetike – smanjenje cene gasa u Evropi i pad svetske cene sirove nafte, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta.

Međutim, Izvršni odbor je istakao da je potrebna opreznost u vođenju monetarne politike, s obzirom na to da bi snažniji rast Kine verovatno pogurao cene energenata i drugih primarnih proizvoda naviše i time otežao borbu protiv inflacije, koja na globalnom nivou pokazuje znake smirivanja posle višedecenijskog maksimuma. Pored toga, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu još uvek utiču na rast bazne inflacije i, zajedno s tržištem rada koje karakteriše niska nezaposlenost i dalji rast zarada, u mnogim zemljama usporavaju obaranje inflacije.

Krajem 2022. međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 15,1%, a oko dve trećine doprinosa i dalje je poticalo od cena hrane i energenata, pri čemu se, kao i u drugim zemljama, poslednjih meseci doprinos cena energenata smanjivao, dok je doprinos cena hrane nastavio da raste. I pored usporavanja, proizvođačke i uvozne cene još uvek beleže relativno visoke međugodišnje stope rasta, što utiče na domaću baznu inflaciju, koja se ipak, zahvaljujući održanoj relativnoj stabilnosti deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, i dalje kreće ispod ukupne inflacije – u decembru je iznosila 10,1% međugodišnje.

Izvršni odbor očekuje da će inflacija ostati povišena i u prvom tromesečju ove godine, kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda i povećanja cena električne energije i gasa za domaćinstva. Nakon toga, u nastavku godine očekuje se smirivanje inflatornih pritisaka, pre svega u drugoj polovini godine, čemu će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja.

Prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u četvrtom tromesečju iznosio je 0,4%, a na nivou godine ostvarena je stopa rasta od 2,3%. Najveći doprinos rastu u četvrtom tromesečju dali su uslužni sektori, zahvaljujući nastavku pozitivnih kretanja na tržištu rada. I pored negativnih efekata eksterne tražnje, pozitivan doprinos potekao je i od industrijske proizvodnje, pre svega usled oporavka elektroenergetskog sektora. S druge strane, poljoprivredna proizvodnja bila je manja nego prethodne godine zbog suše, kao i aktivnost u građevinarstvu u uslovima snažnog rasta troškova građevinskog materijala i drugih inputa. Izvršni odbor procenjuje da će niža eksterna tražnja u prvoj polovini ove godine, pre svega iz zone evra, usporiti aktivnost u prerađivačkoj industriji i izvoz, ali da će se oni ubrzati od druge polovine godine, kako budu slabili efekti faktora koji su uticali na nižu eksternu tražnju.

U zavisnosti od kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i globalne geopolitičke situacije u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

Evropska centralna banka (ECB) je u četvrtak odlučila da podigne tri ključne kamatne stope za 50 baznih poena i očekuje da će ih dalje podizati s ciljem da osiguraju blagovremeni povratak inflacije na njen srednjoročni cilj od 2 odsto. Oni su najavili nastavak restriktivne monetarne politike i dodatno podizanje kamatne stope za još 50 baznih poena u martu i naveli da će potom proceniti da li će nastaviti sa istim trendom. I Američke federalne rezerve (FED) su, takođe, prošle nedelje podigle referentne kamate, ali za 25 baznih poena. Inače, ECB je sa povećanjem stope počela u julu, četiri meseca nakon što je to prvi put uradio FED.

Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio februarski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 14. februara.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. marta 2023. godine.

(Espreso / Euronews)