PROMET STANOVA U BEOGRADU PREŠAO CIFRU OD 800 MILIONA EVRA: Najskuplje PARCELE su prodate u 1 delu Srbije

Milijarda i dvesta miliona evra bila je visina prometa stanova u Srbiji u poslednja tri meseca prošle godine, od čega je samo u Beogradu ostvaren promet viši od 820 miliona evra. Što se tiče zemljišta, najskuplja parcela u Srbiji imala je cenu od 18 evra za kvadratni metar, pokazuju statistički podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

Kako pokazuju ovi podaci, najvišu cenu kvadrat poljoprivrednog zemljišta u prometu dostigao je u opštini Stara Pazova u Starim Banovcima, gde je parcela od 2,6 hektara prodata po ceni od 18 evra za metar kvadratni, odnosno za 468.000 evra. U poslednjem kvartalu prošle godine, inače, rekordni prihod od 605.000 evra ostvaren je za prodaju 50,2 hektara poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Novog Bečeja.

Gledano po okruzima, u Vojvodini je minimalna cena zemlje u Južnobačkom okrugu bila 2.500, a prosečna 14.400 evra za hektar. Sremski okrug, takođe, drži visoke cene parcela pa je hektar dostigao maksimalnu cenu od 29.550, dok je minimalna je 2.050 evra za hektar. Južnobanatski i Zapadnobački okruzi prate ostali deo Vojvodine, pa je hektar ovde dostigao cenu od 21.250, odnosno 20.850, dok minimalna cena nije išla ispod 1.300 evra.

Podaci RGZ pokazuju da Šumadija i Zapadna Srbija beleže blaži pad cena u odnosu na 2021. godinu, kada je hektar bio 29.850, dok je prošle godine najskuplji prodat za 25.000 evra. Najjefitniji hektar u ovom delu Srbije prodat je za svega 500 evra. U Južnoj i Istočnoj Srbiji maksimalna cena hektara poljoprivrednog zemljišta bila je 19.500 evra. U regionu Beograd, pak, najskuplji hektar zemlje plaćen je 22.400, a najjefitniji 1.000 evra.

Što se tiče prometa nekretnina, u četvrtom kvartalu 2022. najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u prometu nepokretnosti u Srbiji imao je promet stanova u iznosu od 1,2 milijarde evra, od čega je u Gradu Beogradu za stanove izdvojeno 826,4 miliona evra.

Podaci RGZ pokazuju da je za kuće izdvojeno je 178,6 miliona evra (osam odsto), za građevinsko zemljište 146,2 miliona evra (sedam odsto), za poslovne prostore 113,6 miliona evra (pet odsto), za poslovne objekte 79,9 miliona evra (četiri odsto), za garažne prostore 67,3 miliona evra (tri odsto), a za poljoprivredno zemljište 58,3 miliona evra (tri odsto).

Tokom poslednja tri meseca prošle godine godine, navodi se u podacima RGZ, registrovano je ukupno 48.416 ugovora o kuporodaji, od čega 17.566 ugovora o kupoprodaji zemljišta, 20.276 ugovora o kupoprodaji posebnih delova objekata, i 10.574 ugovora o kupoprodaji objekata.

(Espreso/Blic)