DOBRO IZRAČUNAJTE SVE PRE ZADUŽIVANJA, DA NE BISTE POSLE IMALI GLAVOBOLJU: Na ove stvari posebno OBRATITE PAŽNJU!

Bez obzira na vrstu kredita, nikada ih ne treba uzimati olako, kažu stručnjaci. Zabrinutost posebno raste među onima koji razmišljaju o kupovini krova nad glavom jer niko ne zna šta sve može da se desi za nekoliko decenija i koliko je to rizično.

Zbog povećanja kamatnih stopa i cene kvadratnog metra, u većini banaka smanjena je potražnja za stambenim kreditima. Prošle godine ih je uzeto za 10-ak odsto manje nego 2021, koja je bila rekordna. Za one koji se ipak ovih dana odlučuju da kupe stan savet stručnjaka je da ništa ne rade bez papira, olovke i računanja. Treba razmotriti primanja, rashode i stabilnost finansija u dužem periodu, piše RTS.

- Onim ljudima kojima je potreban stan, ne verujem da će biti prepreka nego će samo donositi racionalnije odluke, da li će uzeti stan od 100 kvadrata ili od 50-60, mislim da je to jedna od razlika i da u narednih godinu ili godinu i po dana možemo da očekujemo rast kamatnih stopa i da to uračunaju u svoju odluku prilikom uzimanja kredita - navodi Vladimir Vasić iz Udruženje banaka Srbije.

Građani se uglavnom odlučuju za dvosobne stanove, a najčešći iznosi kredita su od 50.000 do 60.000 evra. Kamata može biti fiksna, varijabilna ili kombinovana.

- Kombinovani stambeni krediti, po njima smo mi prepoznatljivi. Oni klijentima omogućavaju da se svake tri godine opredele da li žele da idu sa fiksnom kamatnom stopom u otplati ili će se prebaciti na varijabilnu kamatnu stopu. Ono što je interesantno, više od 70 odsto naših klijenata se opredelilo za ponudu kombinovanih stambenih kredita, a 30 odsto se opredelilo za varijabilnu kamatnu stopu - kaže Dejan Vučinić, iz jedne banke.

Rata zavisi i od učešća i dužine otplate. Što je duži period, manja je, ali se za kamatu dâ više, kada se na kraju sve sabere.

- Ključni faktor od kojeg zavisi da li ćemo uzeti nešto na malo kraći period od maksimalno dozvoljenog perioda kao roka otplate zavisi od projekcije prilika materijalnih, odnosno finansijskih u narednom periodu. Onaj ko očekuje da će tada imati nešto veća primanja bolje je da uzme za relativno kraći rok, recimo desetak godina, a ne da ide na 20 ili 25 godina - kaže prof. dr Hasan Hanić iz Beogradske bankarske akademije.

Stambeni kredit u ovom trenutku ima oko 150.000 građana Srbije. Prosečan iznos koji duguje svako od njih je oko 33.000 evra.

(Espreso / RTS / Jelena Popović)