SRBIJA ĆE POSLE OSAM DECENIJA PRECIZNO ZNATI ŠTA SVE POSEDUJE: Šta je sve državna imovina znaće se do jula

Davno započeti popis državne imovine trebalo bi da bude završen do jula. To znači da će Srbija, posle gotovo osam decenija, prvi put imati preciznu evidenciju šta sve poseduje. A koliko sve to vredi, utvrdiće se uz pomoć Svetske banke.

Putevi, mostovi, pruge, šume, reke, građevinsko zemljište, rudnici, zgrade, bolnice, novac, hartije od vrednosti… sve to je imovina države. Ali, koliko tačno čega ima Srbija i koliko sve to vredi, još se ne zna.

Lokalne samouprave su bile dužne da do 31. marta 2021. popišu sve na svojoj teritoriji, ali neke to još nisu učinile, kažu u republičkoj Direkciji za imovinu.

"Postoji potreba za podrškom lokalnim samoupravama upravo u tom smislu da im se da dodatni rok, jer sam proces zahteva obučenost kadra, digitalnu pismenost, to su karakteristike kojima se malo male lokalne samouprave ne mogu pohvaliti", kaže Dragana Petrović, načelnik opštinske uprave Arilje.

"Taj podatak se menja kako se menja i svojina grada, čim izgradimo neki novi put, taj novi put prelazi recimo u vlasništvo Grada Kruševca tako da mogu da kažem da je preko 5.000 popisanih objekata i svih tih zgrada", kaže Jasmina Palutović, gradonačelnica Kruševca.

Nejasan vlasnički status objekata ili zemljišta čine ih mrtvom imovinom kojom niko ne može da raspolaže niti da u nju ulaže. Dok se ne zna ko šta poseduje, nijedan završni račun javnih preduzeća, na primer, ne može da bude tačan. Neretko država je i kroz restituciju otkrivala sopstveno vlasništvo.

"Na Kopaoniku je desetak porodica u opštini Brus u dva postupka pred Agencijom za restituciju potraživalo nepuna tri hektara. Agencija je vratila to zemljište uz sve opstrukcije korisnika. Međutim, kroz taj postupak je pronađeno još 500 hektara državnog građevinskog zemljišta koje zaista ima enormnu vrednost", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Krajnje je vreme da se davno započeti popis završi, poručuju nadležni. Napravljena je veb-aplikacija na kojoj državni organi koji koriste državnu imovinu treba da je prijave. Ukoliko korisnici to sami ne urade, Direkcija za imovinu će u julu promeniti status u javnu svojinu Republike.

"Do jula ove godine mi ćemo imati kompletno evidentiranu imovinu, državnu imovinu. Nama je posebno važno da taj postupak odradimo ažurno i kako valja da se ne bi desilo da neku privatnu imovinu upišemo ako državnu. Svetska banka će pomagati u postupku koji očekujemo, a to je procena državne imovine", kaže Jovan Vorkapić, direktor Republičke direkcije za imovinu.

Popis državne imovine pokrenut je pre 8 godina, rok je šest puta produžavan, ali više neće, kažu u Direkciji. U protekle dve godine, navode, posao je ubrzan i do sada je upisano 90 odsto nepokretnosti.

(Espreso / RTS)