OVO JE NAJNOVIJE OBAVEŠTENJE NARODNE BANKE SRBIJE: Evo šta će se desiti 31. januara
NBS, Foto: Stefan Jokić, Zorana Jevtić

VAŽNO

OVO JE NAJNOVIJE OBAVEŠTENJE NARODNE BANKE SRBIJE: Evo šta će se desiti 31. januara

Nadležni kažu da na količinu kovanog novca na tržištu utiču i navike stanovništva

Objavljeno:

Najnovije saopštenje stiglo je iz Narodne banke Srbije. Oni će pustiti u opticaj 31. januara kovani novac apoena od 1, 2 i 5 dinara sa oznakom godine kovanja "2023", rekli su u Narodnoj banci Srbije. To bi trebalo da ublaži nestašicu koja je prethodnih meseci nastala zbog nedostaka kovanica, pre svega u većim iznosima od 10 i 20 dinara.

Mnogi građani koji su prethodnih meseci kupovali kafu i ostale napitke i hranu širom Srbije ostajali su bez novca, jer im automati nisu vraćali kusur.

Iz jedne kompanije koja postavlja ove samouslužne "kafiće" preporučili su korisnicima da uplaćuju tačan iznos, jer postoji mogućnost da im automat ne vrati višak para. Kako su naveli, "na teritoriji Srbije je došlo do nestašice i otežanog snabdevanja kovanicama od 5, 10 i 20 dinara".

Problem je, kako kažu sagovornici Euronews Srbija, što Narodna banka Srbije već skoro deset godina ne pušta u opticaj nove kovanice od 10 i 20 dinara, pa je njihova količina ograničena, što povećava potražnju za kovanim novcem u manjim apoenima. Upravo će njivou količinu NBS nadoknaditi puštanjem nove količine kovanog novca od 1,2 i 5 dinara. U centralnoj banci kažu da se ni ovog puta nisu odlučili za kovanje novca u apoenima od 10 i 20 dinara, jer im se to - ne isplati zbog cena metala.

Tegla, Novac, Novčići
foto: Profimedia

Troškovi izrade premašuju vrednost kovanica od 10 i 20 dinara

"Narodna banka Srbije sagledava gotovinske tokove na globalnom nivou, a ne prema pojedinim subjektima, pritom vodeći računa da u prometu ima dovoljno određenog apoena bez obzira da li je taj apoen izrađen u papirnom ili metalnom obliku. NBS od 2012. godine više ne izrađuje kovani novac od 10 i 20 dinara, prvenstveno zbog troškova izrade koji premašuju nominalnu vrednost kovanog novca. U periodu od 2003. do 2005. godine ti apoeni kovanog novca izrađivani su u većem tiražu, a od 2006. do 2012. u manjem tiražu. Od 2006. godine do danas izrađuju se novčanice apoena od 10 i 20 dinara koje su paralelno u opticaju s kovanicama apoena od 10 i 20 dinara", navode u NBS.

Oni napominju da je Odlukom o puštanju kovanog novca apoena od 1, 2 i 5 dinara sa novom oznakom godine kovanja "2023", taj novac postaje zakonsko sredstvo plaćanja, odnosno da će se naći u prometu zajedno sa ranijim godinama izdanja kovanog novca apoena od 1, 2 i 5 dinara.

"NBS tako obezbeđuje dovoljne količine kovanog novca svih apoena kako bi u svakom trenutku mogla da odgovori zahtevima banaka kako po količini kovanog novca tako i po njegovoj apoenskoj strukturi. Godišnjim programom izrade definiše se količina i apoenska struktura novčanica i kovanog novca koji će se izraditi u toku godine, radi zadovoljavanja potreba gotovinskog platnog prometa", navode u NBS.

Oni objašnjavaju da, radi održavanja optimalne količine i apoenske strukture gotovog novca u opticaju za potrebe obavljanja gotovinskog platnog prometa, NBS planira i izrađuje dovoljne količine novčanica i kovanog novca, vodeći pri tome računa i o visini troškova njegove izrade. Koja količina kovanog novca će biti preuzeta od strane banaka zavisi od njihovih potreba, odnosno potreba njihovih klijenata za kovanim novcem.

Nadležni kažu da na količinu kovanog novca na tržištu utiču i navike stanovništva - mnogi građani ga gomilaju kao vid "sitne štednje", trgovci ga čuvaju za vraćanje kusura, a s druge strane se menjaju i potrebe potrošača koji sve više koriste automate, ne samo za kupovinu kafe, već i pića i grickalica. Tako ispada da kovanica ima dovoljno, ali da su nepravilno raspoređene, odnosno da dolazi do "rasipanja kovanog novca".

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić je rekao za Euronews Srbija da se povećava broj takozvanih vending machines, koje sada svaka ustanova ili firma ima po nekoliko.

"Potrebe za novcem tako rastu, a s druge strane, svi mi u nekoj činijici kod kuće ili kasi imamo te sitne metalne i nemamo naviku da ih trošimo, odnosno da ih vraćamo u promet", naveo je Vasić.

On smatra da je dobra stvar što na sve više automata sada može da se plati karticom ili prislanjanjem telefona, tako da će verovatno nestašice s vremena na vreme biti i dalje dok više ljudi ne počne da koristi te nove načine plaćanja.

(Espreso / Euronews)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.