NOVE CENE GORIVA MALO RELAKSIRALE NOVČANIKE: Za mesec dana skoro 1.000 dinara manje, do kada će to POTRAJATI?

Vozači u Srbiji su u petak i po peti put zaredom obradovani smanjenjem cene goriva na pumpama. Za mesec dana cena se survala za nešto manje od 10 odsto. Tako sada sa 167 dinara za litar benzina i 199 dinara za litar dizela, vozači na prosečnom rezervoaru od 50 litara uštede 800, odnosno 900 dinara.

Gorivo nam je, naravno, i dalje skupo (uvek ćemo kukati na cenu), pre svega jer smo brzo zaboravili da smo ga u julu, na vrhuncu domaće krize sa cenom goriva, plaćali za 20 do gotovo 40 dinara po litru više.

Cene su pale i u regionu, jer svima se famozne naftne formule formiraju na osnovu cena goriva na Mediteranu, ali ne svima jednako.

U odnosu na početak februara, trenutak pre nego što je krenula svetska energetska kriza zbog rata u Ukrajini, kada je tržište bilo slobodno i bez uredbi o maksimalnim dozvoljenim cenama, cene su pale od 1,3 do 11 odsto.

Kod benzina najveći pad bio je u Hrvatskoj, 11 odsto, a kod dizela u Makedoniji – 5,8 odsto. Doduše, nekima je i danas benzin skuplji nego što je bio tada, recimo u BiH i Bugarskoj, i to ne malo – 14,5 i 12,2 odsto. U Srbiji je benzin pojeftinio 3,4 odsto.

Prilično olakšanje za vozače, samo da potraje

Za razliku od benzina, koji cenom više prati berzansku cenu nafte, kod dizela je tržište potpuno nepredvidivo. Cena se na Mediteranu, zbog nestašice dizela u Evropi, od februara često kretala potpuno mimo referentne cene brenta. Zbog toga ije i sada slučaj da je dizel danas jeftiniji nego što je bio u februaru samo u Hrvatskoj (1,3 odsto) i Makedoniji (5,8 odsto).

U Srbiji je dizel i dalje oko šest odsto skuplji nego što je bio pre izbijanja rata u Ukrajini, a i kod ove vrste goriva „nadrljali su“ Bosanci i Bugari, kojima je cena i dalje „u plusu“ za i to ne malo – čak 22,6 i 27 odsto.

Međutim, ako se život posmatra optimistično, i cene mere od onih suludih julskih, padovi su i u regionu ogromni. Kod benzina je to od 18,4 odsto u Srbiji do gotovo 30 odsto u Makedoniji a kod dizela od 7,1 odsto do 29,2 odsto u istim zemljama.

I dalje se nadamo februarskim cenama

Za sadašnje niske cene možemo da se zahvalimo svetskom tržištu, ako zanemarimo činjenicu da ih na domaćem tržištu praktično određuje najveći trgovac, na kome je smanjena potražnja oborila cenu nafte na 80 dolara za barel brenta. U julu je ona bila 115 dolara, a u februaru 90.

Pala je i cena dizela, pa je sadašnjih 900 dolara za tonu na Mediteranu u luci Đenovi ili Laveri, daleko od više od 1100 dolara iz jula. Doduše, manje je od „pretkriznih“ 725 dolara, zbog čega se dizel na srpskim ali i regionalni pumpama i dalje drži visoko.

Kuda će dalje cene nafte i dizela?

Na ovo pitanje je teško odgovoriti i najvećim stručnjacima za naftno tržište. Na prvom mestu, niko ne zna koliko će se brzo Kina otvoriti nakon ukidanja „nulte tolerancije“ na nove slučajeve zareze kovidom-19 i koliko će podići tražnju za energentima.

Takođe, nepoznanica je i kako će se dalje razvijati situacija sa ruskom naftom, kojoj je u decembru uspostavljena zabrana uvoza u EU morskim putem i od G7, EU i Australije postavljena maksimalna cena od 60 dolara.

Rusi, zasad, uspešno manevrišu i cenom i isporukama, znatno smanjujući gubitak na nafti kojom se nadaju na Zapadu. Kao veći problem mogla bi se ispostaviti zabrana uvoza ruskog dizela u EU, koja kreće od februara.

Trenutne prognoze analitičara iz naftne branše je da će cena nafte biti na ovom ili nešto višem nivou.

Uprava za energetske informacije SAD (EIA) u poslednjoj mesečnoj objavi „snizila“ je ranije prognoziranu cenu brenta za tri dolara i postavila na prosečnih 92 dolara u 2023. godini. Za ovu je prosek oko 104.

Pre mesec dana u „Goldman Saksu“ su predvideli cenu barela brenta na 110 dolara u prvom tromesečju 2023. godine a nešto niže su gađali u analitičarskoj kući „Trejding ekonomiks“ - 100 dolara do kraja godine i nešto više od 110 dolara početkom sledeće.

(Espreso / 24sedam / Georgi Mitev Šantek)