UNIVERZALNA PENZIJA SE VEĆ POJAVLJUJE U REGIONU, ALI HOĆEMO LI JE IMATI U SRBIJI? Evo koliko bi mogle da IZNOSE

Socijalna ili univerzalna penzija za sve starije građane već se pojavljuje u regionu, a za Srbiju bi to bio veliki korak napred u smanjenju siromaštva najstarijih. Imamo li para za to?

Kada se pominje penzijski sistem i penzije, najčešće se raspravlja o povećanju penzija, odnosno o načinu na koji bi one trebalo da se izračunavaju i menjaju.

U tom smeru ide i aktuelna rasprava o izmeni "švajcarske formule“, po kojoj se sada indeksiraju penzije, odnosno obično uvećavaju prema drugim ekonomskim pokazateljima. Interesovanje javnosti za to je veliko jer pogađa gotovo sve građane Srbije, ako ne danas onda na kraju radnog veka.

- Briga o penzijskom sistemu i reforme koje se rade, veoma su važna poruka svim radnicima i onim mladima koji će se tek zaposliti, da će neka sigurnost za starost postojati i kada oni budu išli u penziju, za 30 ili 50 godina – istakao je ekonomista Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije na skupu u SANU.

Mladi možda još ne razmišljaju o penziji ali oni koji su blizu ili su već penzionisani, i te kako. A oni ovih dana gledaju u Skupštinu Srbije. Prema predlogu izmene zakona koji je u parlamentu, od 1. januara trebalo da bude primenjivana "švajcarska formula plus”. Sadašnja formula usklađivanja od 50 odsto sa rastom zarada, a 50 sa rastom inflacije (jednom godišnje), se menja, i to u zavisnosti prema ukupnom učešću fonda za penzije u BDP-u.

Ako ukupne penzije padnu ispod 10 odsto BDP-a, usklađivaće se samo sa prosečnim platama, ako su između 10 i 10,5 procenata penzije bi se usklađivale 50:50 sa inflacijom i rastom neto zarada, a ako su između 10,5 i 11 odsto, indeksiranje se obavlja samo stopom inflacije.

Međutim, tu se javlja i problem revaloriziranja penzija, gde su dosad manje penzije uvećavane na račun onih većih. Sada ima nekih ideja da se te dve formule razdvoje.

- Naš savet je da se ne razdvajaju formule za indeksiranje penzija prema rastu plata i troškova života od revalorizacije penzija kroz vreme. Zajednička formula održava međugeneracijsku solidarnost u turbulentnim vremenima i omogućuje „rekalibraciju“ u hodu, kada već nikada nismo uradili aktuarsku evaluaciju pa da možemo dugoročno fino da podešavamo sistem. Rumunija je to razdvojila i ubrzo je nastao međugeneracijski jaz između onih koji su sada otišli u penziju i onih ranije, koji je teško otkloniti – napominje Altiparmakov.

Težak put do univerzalne penzije

A u toj tradiciji da onaj koji je radio celi životni vek i u starosti pristojno živi, veoma je aktuelno i današnje uvođenja univerzalne penzije – da životom dostojnim čoveka proživi svaki stariji pripadnik društva, bez obzira koliko je u životu imao prilike da radom zaradi za život.

Naš uvaženi stručnjak za penzijski sistem, Gordana Matković, programska direktorka Centra za socijalnu politiku (CSP) i redovna profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), kaže da ima više modela kako bismo mogli da omogućimo da svi stariji građani imaju bar neku stalnu novčanu podršku.

Jedan je onaj koji se već primenjuje a to je institut minimalne penzije, kojime se iz budžeta isplaćuje dodatak na postojeću ostvarenu penziju koja je ispod minimuma. Ovaj sistem ne uključuje one koji već nisu u penzijskom sistemu, a takvih je među starijima od 65 godina u Srbiji desetak odsto, odnosno 165.000 ljudi.

"Bizmark" u Srbiji već 100 godina

Ceo vek je prošao od donošenja prvog zakona kojim su uvedene penzije kao vid zaštite životnog standarda u starosti u Srbiji (Jugoslaviji). Iako je taj zakon zasnovan na Bizmarkovom sistemu (pruski i nemački kancelar 1871-1890), zbog problema sa implementacijom primenjivao se tek od 1937. godine, to ne umanjuje dugu i značajnu tradiciju socijalne sigurnosti koju ima naše društvo i država, istaknuto je u Srpskoj akademiji nauka danas na naučnom skupu "Budućnost starenja: 100 godina Bizmarkovog sistema u bivšoj Jugoslaviji“.

Drugi način je davanje univerzalne penzije, bez obzira na materijalno stanje onoga kome se daje, a treći je socijalna pomoć uz proveru materijalnog stanja.

Na osnovu ove tri mogućnosti rađene su i analize troškova koje bi primena nekog modela donela budžetu i koliko bi mogle da iznose te "socijalne penzije“.

Za garantovanu minimalnu penziju je 2020. godine predložen iznos od 10.000 dinara, koji bi se potom usklađivao sa rastom troškova života (inflacijom). Broj korisnika bi bio, zavisno od toga da li se granica za dobijanje stavlja na 65 godina starosti, 68 ili čak 70 godina, između 65.000 i 112.000 ljudi.

Taj pomak starosne granice je zbog toga da se ne stimulišu ljudi da idu u penziju ako još mogu nešto da rade. To bi donelo rashod državnoj kasi od 7,4 do 13,7 milijardi dinara (tada 63 do 117 miliona evra).

Šta je "budžetski prihvatljivo"?

U modelu socijalne penzije (NSP, novčana socijalna pomoć) ona bi se isplaćivala ne pojedincima, nego domaćinstvima u kojima žive stari. Proveravalo bi se materijalno stanje svih članova domaćinstva, i nekretnine, a ne samo penzija.

Tu bi takođe iznos bio 10.000 dinara, odnosno 17.000 za dvočlano staračko domaćinstvo, a korisnika bi bilo od 20.000 do 38.000. Tu bi trošak za budžet bio između jedne i dve i po milijarde dinara.

Za ovakav model je, izgleda i Fiskalni savet jer Altiparmakov kaže da bi to bilo "budžetski prihvatljivo“.

- To bi bio rashod od jedne do dve milijarde dinara. Mislimo da bi to moglo da se ozbiljnije razmotri u narednom periodu - rekao je on.

Međutim, koji god da se model izabere treba imati u vidu jednu stvar, kaže Gordana Matković, i dodaje:

- Mnogi misle da sve može da reši promena penzijskog sistema, ali stvar je mnogo kompleksnija. Kada bilo šta menjamo ili uvodimo, od pomeranja starosne granice za penzije do visine socijalnih davanja, moramo imati vrlo jasne indikatore o generalnom standardu života, uslovima rada, ekonomskoj situaciji i da li ima posla za stare ljude da ne bi odlazak u penziju bio jedini izlaz...

(Espreso / 24sedam)