DOLAR, EVRO, FRANAK ILI ZLATO? Stručnjak IMA SAVET u kojoj VALUTI da ŠTEDITE NOVAC

Tržišna vrednost valuta varira u skladu sa globalnim događajima, pa poslednji rezultati pokazuju da je dolar blago opao prema korpi najvažnijih valuta, dok je evro ojačao. Prema zvaničnim podacima kod nas se najviše štedi u evrima. Profesor Ljuba Savić savetuje da je danas najbolje štedeti u sve tri valute jer je nemoguće da dolar, franak i evro istovremeno padnu. Takođe, kao jednu od opcija on navodi i investiciono zlato.

- Ako je u pitanju veliki novac, savetujem štednju u sve tri valute jer će tako ljudi najmanje izgubiti" - rekao profesor Savić.

Tržišna neizvesnost podstiče mnogo štediše da se zapitaju u kojoj valuti je sada najbolje štedeti, a da je najpametnije rasporediti štednju, profesor Ekonomskog fakulteta ovako objašnjava:

- Trenutno se najviše isplati štedeti u dolaru, ali moj savet ljudima je da u ovo teško vreme ne razmišljaju da li će štedeti u jednoj, drugoj ili trećoj valuti, već u sve tri na duži vremenski rok. Ako je u pitanju kraći vremenski period, može i ovako i onako. Ali, da bi se smanjio rizik, savetujem da ljudi ne drže nikako novac u jednoj valuti, nego da to nekako raspodele u sve tri valute jer ne dešava se nikad da sve tri valute u isto vreme padaju. Ili dolar poraste u odnosu na evro ili se desi obrnuto ili švajcarac stagnira ili raste.

Ne "skakati" odmah u konvertovanje

Iako postoji veliki strah od neizvesnosti i gubitka novca, stručnjaci savetuju da nije pametno pri prvoj promeni kursa ići i menjati novac, pa posle ga ponovo vraćati u prvobitnu valutu, u prvom redu zbog provizije.

O ovome je govorio i profesor Savić, naglašavajući upravo nestalnost tržišta valuta gde se situacija može promeniti preko noći:

- Najbolje bi bilo da se ljudi ne opterećuju koja je valuta bolja i da kao skakavci odmah skaču do banke da menjaju iz jedne u drugu valutu. To se ne radi i to ljudi vrlo dobro znaju, a ne isplati se iz dva razloga. Prvo, sutra već može da bude potpuno drugačija situacija, a drugo konvertovanje iz jedne valute u drugu izuzetno košta. Vi imate kupovni i prodajni kurs. Po jednom kursu vam daju kada dižete dinare iz banke pa kupite drugu valutu po drugom kursu. To je razlika koja uopšte nije zanemarljiva. Tako da većina građana to i ne radi - rekao je on.

- Tradicionalno su ranije ljudi voleli da štede u švajcarcu, pa otkako se pojavio evro, koriste njega. Mislim da je sada najveća štednja upravo u evrima. Ali moj savet, ako ljudi imaju neki veći iznos devizne štednje, da to ne bude jedna valuta nego da se to raspodeli u sve tri valute - dodaje profesor.

Naši građani u bankama imaju ukupno 14,2 milijarde evra, pri čemu je devizna štednja 13,4 milijardi.

Investiciono zlato kao potencijalna opcija

Postoje brojne predrasude oko investicionog zlata, ali profesor Savić se osvrnuo na nedavne rezultate zapadnog sručnjaka koji godinama prati ovo tržište, da je vrednost zlata znato porasla s godinama i pozvao lljude da sami shvate i izračunaju koliko bi im se to isplatilo:

- Naravno, jedna od opcija je i investiciono zlato. Prema podatku koji sam nedavno čuo od stručnjaka sa Zapada, u poslednjih 20-30 godina cena zlata je godišnje rasla u proseku 8 odsto. Sada neka to svako "stavi sebi u glavu". E sad, da razmislimo mi Srbi koji najviše štedimo u evrima, koliko je vrednost evra porasla u poslednje tri-četiri godine, a ostao na 117. Onda imamo kamate koje su u jednom trenutku bile 5,5 odsto koliko ja pamtim na oročenu štednju od tri godine, a donedavno se su bile 0,15 procenata, pa ćemo doći u situaciju da mi plaćamo bankama da nam čuvaju novac. Nije bilo inflacija, bankama se moglo. Zato neka svako izračuna i razmisli o benefitima ove opcije - ističe on.

Dodaje da u Beogradu postoje specijalizovane zlatare koje se time bave i gde možete kupiti recimo jedan gram investicionog zlata.

"Cilj je izgubiti što manje"

Profesor Ljubodrag Savić zaključuje da je u ekonomiji sve nepredvidivo, kao i u životu. Smenjuju se dobit i gubitak, a naročito se time bave oni koji analiziraju berzu i od toga žive.

- U teškim vremenima, a ovo sada je takvo vreme, ljudi koji imju veliki novac najčešće razmišljaju ne da li će da zarade, nego da li će da izgube. Oni koji imaju novac imaju ogroman problem, iako ljudi koji nemaju kažu da je njima lako. Neko izgubi 50 evra, a neko i 50. 000 za trenutak. A oni koji imaju milione, zanju da nikad zapravo nemaju taj novac jer je sve do berze, menicama ili hartijama od vrednosti - rekao je.

U skladu sa tim, ovaj stručnjak je još jednom naglasio da je teško reći koja je štednja najbolja, ali da se raspoređivanjem novca smanjuje rizik od gubitka.

(Espreso / Blic Biznis)