KUBIK DRVA U SRBIJI USKORO JOŠ JEFTINIJI? Evo šta se dešava sa CENAMA OGREVA!

Početak novembra doneo je i smirivanje tržišta ogrevnog drveta. Na stovarištima drva ima dovoljno, a beleži se blagi pad cena – od 500 do 2.000 dinara, pa se u nekim mestima sada kubik može kupiti i za 6.000 dinara. Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić rekao je za RTS da je rano davati prognoze za predstojeći period, ali da prvi signali pokazuju da se pad cena može očekivati.

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić rekao je za RTS da se istraživanja o ceni drva vrše na dvonedeljnom nivou i da je primećeno da je na pojedinim stovarištima u poslednje dve nedelje došlo do blagog pojeftinjenja drveta.

"U Vranju, koje nema klasična stovarišta, kao što postoje stovarišta u Beogradu i većim gradovima, kod privatnih preduzetnika drvo je u ovom trenutku 7.000 dinara, bilo je 7.500 dinara. Zatim na jednom stovarištu u Subotici, cena je 1. novembra iznosila 11.000, pre toga je bila 11.500 dinara. Zatim, na jednom stovarištu u Kruševcu, cena je snižena sa 11.000 na 10.500 dinara", istakao je Glavonjić.

Dodao je najjeftinije drvo trenutno u Istočnoj i delovima Jugozapadne Srbije koji su bogati šumom.

"Kod jednog od prodavaca u Petrovcu na Mlavi, cena drveta je sada 6.500 dinara. Sve zavisi od količine koja se kupuje. Isto tako, u regionu Ivanjice, primetan je pad cena za nekih 500 dinara. Sve u svemu, kod pojedinih prodavaca i na pojedinim stovarištima, cene su nešto pale u odnosu na period sa početka oktobra. Mada, kod većine stovarišta, pogotovo u velikim gradovima, Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kraljevo, cene su i dalje na istom nivou kao što su bile na početku oktobra", istakao je Glavonjić i napomenuo da nema rasta cena, ali i da nema ni pojeftinjenja.

Koji su faktori uticali na blago pojeftinjenje

Govoreći o faktorima koji su uticali na blago pojeftinjenje, profesor Glavonjić je istakao da je na to uticalo ograničenje izvoza drveta koje je Vlada donela i produžila, ali i to da su domaćinstva ove godine nabavila drva na vreme.

"Mi smo poslali poruku potrošačima još u martu mesecu, dok je trajala prethodna grejna sezona, da je vreme da krenu nabavljaju ogrevno drvo, ogrevni pelet i druga drvna goriva i tu poruku smo nekoliko puta ponavljali u proteklih šest meseci", naveo je profesor i ocenio da ove godine nije bilo stampeda potrošača na stovarišta kakvih je bilo prethodnih godina.

Razlog za pojeftinjenje drveta, dodao je, jeste i da su neki od proizvođača u drvnoj industriji snizili od 1. novembra cenu ogrevnog drveta koje kupuju za svoje potrebe za 1.000 dinara po toni.

Profesor Glavonjić je naveo da je rano davati prognoze za predstojeći period u smislu da se može očekivati siguran pad cene drveta, ali da su prvi signali koji su zabeleženi početkom novembra pozitivan pokazatelj da se nešto tako može očekivati u narednom periodu i da će to zavisiti od snabdevenosti i od dostupnosti ostalih energenata.

"Situacija sa peletom se popravlja"

Govoreći o situaciji sa peletom, profesor Glavonjić je istakao da se stanje popravlja i da su primetili da u drugoj polovini oktobra i prvoj polovini novembra veći broj stovarišta ima pelet na stanju i da se može kupiti na većim stovarištima koja se bave isključivo trgovinom.

"Cene peleta su one koje je Vlada propisala, s tim što se kod tih trgovaca, na tu cenu naplaćuje i prevoz do potrošača", naveo je Glavonjić.

Dodao je da su cene peleta u regionu i Evropi visoke u poređenju sa Srbijom, kao i da su najniže cene peleta u regionu u Beogradu i Podgorici, dok su najviše u Zagrebu (660 evra) i Ljubljani (612 evra).

"Kada su u pitanju ostale zemlje u Evropi, posebno bih izdvojio Austriju sa cenom od 630 evra po toni i Nemačku u kojoj su trenutno cene 570 evra po toni. Nemačka je interesantna zemlja iz razloga što je do pre nekih mesec i po dana cena drvnog peleta u regionu Berlina bila 809 evra po jednoj toni. Za nekih nepunih mesec i po dana, cena je pala za oko 240 evra po toni sada je 570 evra", naveo je profesor Glavonjić.

Istakao je da je Evropa lider u potrošnji peleta i da je samo na našem kontinentu potrošeno 86 odsto svetske proizvodnje peleta.

(Espreso / RTS)