PITATE SE ŠTA DA RADITE AKO IMATE ŠTEDNJU U EVRIMA? Stručnjaci otkrili IMA LI SMISLA da sada KUPUJETE DOLARE

Trend jačanja dolara u odnosu na evro se nastavlja. Evropska valuta slabi i sve su negativniji komentari imajući u vidu energetsku krizu i inflaciju sa kojom se suočava Evropa. Tako se i naši sugrađani koji imaju štednju u devizama (najčešće u iznosima od 5.000 do 20.000 evra) suočavaju sa dilemom šta sada raditi.

Dolar je ovih dana na nivou od ko 120 dinara, evro na nivou od oko 117. Ne tako davno razlika između ove dve valute bila je i 30 dinara, ali u korist evra. Štednja u evropskoj valuti u Srbiji istovremeno ubedljivo prednjači - naši građani u bankama imaju ukupno 14,2 milijarde evra, pri čemu je devizna 13,4 milijardi. I šta činiti sa evrima u momentu kada je evropska valuta na najnižem nivou u odnosu prema dolaru od novembra 2020. godine. Kada je reč o štednji u trećim valutama profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić kaže za "Blic Biznis" da ovakve promene ne treba da brinu naše građane koji na štednom računu imaju iznose do 20.000 evra, jer se ove oscilacije tiču "velikih igrača". - Prosečne štediše koji imaju ušteđevinu od 5.000 do do 20.000 evra ne treba u ovom trenutku da menjaju ušteđevinu u neku drugu valutu. Mi smo ovde u evrima i u dinarima, investicije su nam u toj valuti, kupovina stanova i automobila takođe, tako da prebacivati ušteđevinu sada u dolar pa posle vraćati kada kupujete nešto, nema mnogo smisla - kaže profesor Grubišić.

Banke u Srbiji, inače, lagano se pripremaju da krenu u kampanje i to one koje su mnogi građani dugo priželjkivali. Njihova nova strategija nema mnogo veze sa svetskim danom i nedeljom štednje koja kreće sa ulaskom u novembar, i pre se može reći da ima veze sa novim okolnostima na finansijskim tržištima širom sveta. Aktuelno zaoštravanje monetarnih uslova koje sprovode centračne banke širom sveta, kao i posledičan rast kamatnih stopa na sve finansijske proizvode, pa i na štednju, svakako doprinosi većoj atraktivnosti štednje i njenom rastu, potvrdili su za "Blic Biznis" iz Narodne banke Srbije. Podaci pokazuju da je kamata za dinarsku štednju sa 1,38 odsto skočila na 3,13 odsto krajem avgusta. Istovremeno rastu i kamate na evre - ne kao i za domaću valutu, ali u proseku za 0,73 odsto na godišnjem niovu. Krajem avgusta prosečna kamata na štednju u evrima je je iznosila 1,62 odsto. Na primeru od 1.000 evra to znači da na godišnjem nivou možete očekivati 16 evra kamate. Jeste malo, ali treba imati u vidu da je ova cifra bila i manja od 8 evra samo pre nekoliko meseci, kao i da rast kamata na štednu tek predstoji. Takođe reč je o proseku, te treba dobro otovoriti oči koje banke daju kamatu i veću od 2 odsto. Ono što treba znali jeste i da se kamata na štednju u evrima oporezuje sa 15 odsto, dok je dinarska štednja oslobođena poreza.

(Espreso / Blic)