2.100 FIRMI OTVORILI RUSI U SRBIJI ZA SAMO 7 MESECI: Ne žale pare za kupovinu stanova i KIRIJE!

Od početka ruske agresije na Ukrajinu u Srbiju se, prema poslednjim procenama, doselilo više od 25.000 građana Rusije, dok je duplo više njih boravilo turistički u našoj zemlji i ostvarilo rekordan broj noćenja!

Ove brojke su jasan pokazatelj da je Rusima koji su u strahu od rata, mobilizacije, pa i ekonomske izolacije, pored Turske, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Gruzije, Kazahstana i Jermenije, i Srbija jedna od omiljenih destinacija. Tim pre s obzirom na to da i dalje postoje direktni letovi ka Beogradu ne samo iz Moskve, već i iz Sankt Peterburga i Sočija, a do srpske prestonice lako se stiže i sa presedanjem u Istanbulu. Uostalom, dovoljno je spomenuti da su mesta na ovim letovima rasprodata i po više od mesec dana unapred.

Broj noćenja veći za 125 odsto

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbiju je od početka godine posetilo 65.530 ruskih građana, što je povećanje od 52 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a da se radi o totalno drugačijoj “klijenteli” svedoči da su oni ostvarili rekordnih 318.832 noćenja, što je za 125 odsto više nego od januara do septembra 2021. godine.

Možda je jedan deo ruskih građana i dolazio u Beograd zbog turističkog obilaska, ali je mnogo veći deo njih gledao kako da tu ostane na duži period, dok se ne smiri situacija u Ukrajini. I zato su posegnuli za iznajmljivanjem, pa čak i kupovinom nekretnina, ali i otvaranjem firmi.

Za deset dana 110 preduzeća

Kako “Blic” saznaje, od počeka ukrajinske krize u februaru ove godine, pa do poslednjeg dana septembra u Srbiji je registrovana 2.091 firma koju su osnovali ruski državljani.

“Nakon što je nedavno u Rusiji proglašena delimična mobilizacija, osnovano je tačno 110 novih privrednih društava i preduzeća”, navode u Agenciji za privredne registre.

U skladu sa svetskim trendom, poslovi u IT sektoru su im najatraktivniji. Zato računarsko programiranje zauzima prvo mesto među top pet delatnosti u kojima Rusi započinju svoje poslovanje. U Srbiji je zvanično u prethodnih sedam meseci osnovano 1.455 privrednih subjekata, tj. preduzeća i 636 privrednih društava, iako je delovalo da je taj broj mnogo veći i zato ne izaziva velike promene na srpskom tržištu rada.

IT sektor i trgovina na veliko

Registrovana privredna društva koja su osnivali Rusi u Srbiji od početka 2022. se najviše bave sledećim delatnostima: računarsko programiranje; nespecijalizovana trgovina na veliko; konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem; konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije; delatnost reklamnih agencija.

Preduzetnici su se takođe najviše okrenuli računarskom programiranju, konsultantskim aktivnostima u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem, konsultantskim delatnostima u oblasti informacione tehnologije, ali i specijalizovanim dizajnerskim delatnostima i ostalim uslugama informacione tehnologije.

- Prema statistici privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre (APR), prijavljeno je osnivanje 37 privrednih društava i 77 preduzetničkih subjekata u periodu od 20. do 30. septembra 2022, odnosno od kada je ruski predsednik proglasio delimičnu mobilizaciju u toj zemlji - navela je Gabrijela Petković Jovanović, PR menadžer ove agencije, za “Blic biznis”.

Umesto azila osnivanje firmi

Procene su da je oko 6.000 ruskih građana dobilo radnu dozvolu u Srbiji, oko 3.500 boravak u našoj zemlji po osnovu “spajanja sa porodicom”, a skoro 2.000 ih je u procesu dobijanja radne dozvole. Međutim, veliki broj njih je uspeo da produži svoj turistički boravak.

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je da je od početka godine do septembra samo 18 ljudi iz Rusije zatražilo azil u Srbiji i objasnio da azil ne može da se dobije zbog izbegavanja vojne obaveze, već zbog drugih razloga.

- Ako bi ljudi dolazili ovde i tražili azil zbog izbegavanja vojne obaveze, ne bi mogli da ga dobiju, jer je vojna obaveza utvrđena zakonom i to je obaveza svakog građanina - rekao je Đurović za Tanjug.

On je dodao da će se tek videti da li će ruski građani tražiti azil ili će pokušavati da osnuju firme i tako ostanu u Srbiji i drugim zemljama dok traje rat.

Tri meseca mogu u Srbiji i bez vize

- Svedoci smo toga da u velikom broju građani Rusije dolaze ovde i ostaju očigledno po nekom drugom osnovu. Podsetiću da ruski građani mogu da ostanu kod nas do tri meseca bez vize i verovatno ljudi u tom periodu pokušavaju da pronađu način kako da ostanu u Srbiji, a da zaobiđu azilnu proceduru - objasnio je Đurović.

On je dodao da je bitno da se razluči nekoliko stvari kada govorimo o ljudima koji dolaze iz Rusije i naglasio da je traženje i dobijanje azila “vezano sa tim da li ljudi beže od progona opasnog po život, da li neko želi da ih liši života zbog pripadanja određenoj verskoj političkoj rasnoj ili nekoj drugoj društvenoj grupi”.

- Kada govorimo o zemljama Evropske unije i tamo ljudi iz Rusije intenzivno ulaze, tako da je samo za nedelju dana više od 66.000 ljudi ušlo na teritoriju EU i to se donekle povezuje sa mobilizacijom u Rusiji koja je u toku - rekao je Đurović.

Ne žale novac za stanove i kuće

Dolazak ruskih građana čini se da je najveći potres izazvao na tržištu nekretnina pošto je ozbiljno uticao na povećanje cena za najam stanova i kuća, ponajviše u Beogradu i Novom Sadu. Naime, pridošlice po pravilu pripadaju ruskoj srednjoj klasi, finansijski prilično moćnoj, koja nije žalila novac kako bi se domogla željenog stana ili kuće.

Primera radi, mesečni zakup jednosobnog stana površine do 50 kvadrata početkom godine je iznosio u proseku oko 300 evra, da bi danas, zbog navale, cena zakupa takvog stana u Beogradu u proseku iznosila 150 evra više, tj. 450 evra. Isto tako su poskupeli i veći stanovi, dvosobni sa oko 450 evra na oko 600, a trosobni sve češće bivaju oglašeni za oko 1.000 evra.

- U najvećem broju slučajeva se interesuju za bolje opremljene stanove i kuće, a neretko i one luksuzne, a kako nas uči dosadašnje iskustvo oni te nekretnine ulgavnom zakupljuju na šest meseci do godinu dana - rekli su za “Blic” agenti koji se bave nekretninama i dodaju “da je to najbolji pokazatelj da ne nameravaju tako brzo da se vrate u domovinu”.

Imaju pare, a znaju i da rade

Međutim, masovan dolazak Rusa nije uticao samo na tržište nekretnina.

- Prema našim procenama, za ovih sedam meseci u Srbiju se doselilo oko 25.000 građana Rusije. Ljudi koji nam dolaze iz Rusije povećavaju ekonomsku aktivnost na nivou cele države, iako je to još uvek generalno malo. Važno je istaći da Srbija ima negativan demografski trend i da je to glavni unutrašnji rizik koji preti da ugrozi održivost privrede. A kada odlaze ljudi, ne odlaze samo radnici, već i potrošači. Ako je unutrašnja potrošnja ključna komponenta BDP-a, a Rusi koji su pristigli su ujedno i potrošači, pritom i relativno pristojne kupovne moći, matematika je jasna - rekao je za eKapiju Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije.

On dodaje da gotovo sve zemlje Evrope svoju populaciju nadomešćuju prilivom emigranata.

- Ako uzmemo u obzir da su Rusi evropsko stanovništvo, da se zbog toga lako uključuju u društvo, i u poslovnom i u socijalnom smislu, to je za nas dodatni plus. Osim toga, to su ljudi koji su visokoobrazovani i visokokvalifikovani, što opet znači za našu ekonomiju, jer to je ta razvojna komponenta koja podiže nivo privredne aktivnosti, dok istovremeno Rusiji to naravno predstavlja problem, taj odliv mladih mozgova koji sa sobom odnose know-how - rekao je Stanić za eKapiju.

Nisu “beli Rusi” kao davne 1918. godine

Praveći paralalu sa nekadašnjim “belim Rusima”, Stanić ističe da je situacija te 1918. bila umnogome drugačija.

- Oni su bili ruska aristokratija, intelektualna snaga, ljudi koji su preporodili Beograd. Ali doprinelo je i to što je ovdašnje stanovništvo bilo otvoreno prema njima, kao slovenskoj braći, zbog slične kulture, sličnog jezika. Tako percepiramo i ove današnje pridošlice. Oni možda nisu oni „beli Rusi“, ali su Rusi, i mahom intelektualci. I iako su, po svemu sudeći, kosmopolite i ljudi koji ne razmišljaju u nacionalnom ključu, tim pre će se lakše ovde prilagoditi i asimilovati.

(Espreso / Blic)