OVO ZANIMANJE DONOSI NAJVEĆU ZARADU: Prekvalifikacije sve popularnije, SVE ZAVRŠITE ZA GODINU DANA

"Šta ćeš biti kad porasteš" - pitanje je na koje, čini se, bolje znamo odgovor u najmlađem uzrastu kada nas u šali stariji propituju, nego u prelomnim trenucima upisa u srednju školu ili na fakultet. Vođeni sugestijama roditelja, uticajem okoline ili pak nedovoljnom zrelošću i motivisanošću, biramo profesiju kojoj treba da se posvetimo čitav radni vek.

Sve ovo ostavlja posledice koje u najmanju ruku mogu biti finansijske prirode.

Ipak, tržište je prepoznalo i ovu problematiku, pa u našoj zemlji postoje brojni kursevi koji će nam omogućiti da zaradu i veću poslovnu satisfakciju pronađemo u drugim zanatima i veštinama. Ako izuzmemo opšte poznatu IT industriju, od brojnih mogućnosti finansijski su najisplativiji kursevi masaže, nege i lepote tela, pa čak i kursevi organske proizvodnje - savetuju na jednoj onlajn platformi za prekvalifikacije.

Kako navode, mogućnost dobre zarade čeka i one koji se izvešte kao serviseri bele tehnike, ali i stručnjake na polju logistike koji svoje uhlebljenje mogu da traže u domaćim i inostranim kompanijama za transport.

Potvrda za to dolazi i sa tržišta, pa je tako za kurs masaže potrebno dva meseca i oko 20.000 dinara, dok je mesečna zarada negde između 40.000 i 80.000 dinara. Ukoliko postoji mogućnost otvaranja sopstvenog salona za masažu, onda su cifre svakako veće kada je reč o zaradi, ali i ulaganjima.

Posao manikira/pedikira još je isplativiji u tom smislu, jer je za kurs potrebno izdvojiti oko 30.000 dinara za mesec i po dana obuke, te isto toliko za nabavku osnovne opreme. Ipak, nešto je lakše organizovati posao jer može da se radi od kuće ili u saradnji sa nekim salonom lepote, a zarada može da ide od 40.000 do neverovatnih 100.000 dinara.

Da se razradi posao potrebno je oko pet godina, a preporuka zadovoljnih klijenata je osnov za uspešan biznis u ovoj struci.

Kada je reč o kursevima za prekvalifikaciju, u našoj zemlji postoji nekoliko setifikovanih centara koji se time bave i garantuju da poslodavci prepoznaju njihove diplome kao merodavne pri zapošljavanju.

Programi Nacionalne službe za zapošljavanje na zahtev poslodavca

Kako je za "Blic" rečeno u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, organizuju se obuke koje su rezultat analize potreba tržišta rada, odnosno potreba poslodavaca u pogledu potrebnih znanja i veština neophodnih za obavljanje konkretnih poslova. Cilj realizacije obuka je sticanje novih znanja, veština, sposobnosti i radnog iskustva.

Obuka na zahtev poslodavca je mera koja podrazumeva učešće u finansiranju obuke nezaposlenog radi sticanja znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, ukoliko na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama, odnosno postojeća znanja i veštine ne odgovaraju potrebama konkretnog radnog mesta.

Među navedenim obukama najzastupljenije su one iz oblasti tekstilstva i kožarstva, mašinstva i obrade metala i elektrotehnike.

Pored toga, kako navode iz Nacionalne službe za zapošljavanje, kontinuirano se prate trendovi na tržištu rada po pitanju znanja i veština, koja se traže ili koja nedostaju, ili se prognoziraju kao potrebna u narednom periodu.

Do podataka o nedostajućim veštinama na tržištu rada dolazi se korišćenjem različitih izvora informacija, kao što su prijave potrebe za zapošljavanjem i praćenje realizacije posredovanja u zapošljavanju potrebnog kadra putem Izveštaja o realizaciji prijava potreba za zapošljavanje, ankete poslodavaca, dokumenta lokalnih samouprava u pogledu razvoja i investicija, privrednih komora i drugih koji imaju značajnu ulogu u procesu kreiranja i razvoja opšteg i lokalnog tržišta rada.

Po prekvalifikaciju nazad u školsku klupu

Da bi od ekonomskog tehničara došli do medicinskog, potrebno je nešto više uloženog truda, vremena i novca.

Naime, sve veću popularnost imaju državne, ali pre svega privatne medicinske škole koje nude mogućnost prekvalifikacije ili dokvalifikacije na neko od veoma traženih zanimanja, a najveću ekspanziju su doživele u prethodnim godinama zbog epidemije korona virusa i manjka medicinskog osoblja.

Prekvalifikacija može da se završi i za godinu dana, ako se revnosno polažu ispiti, a postoji i praksa u različitim medicinskim ustanovama u zavisnosti od škole koja se upisuje. Dok je ta praksa za vreme korone realizovana u učionicama škole, sada već to nije slučaj. Tako jedna privatna novosadska medicinska škola za smer fizioterapeutski tehničar organizuje praksu u Jodnoj banji.

Ulaganja veća, ali se isplati

Prema iskustvima nekih koji su prošli prekvalifikaciju, za 27 ispita cena je negde do 1.800 evra, a broj ispita zavisi od sličnosti škole koju smo prvobitno završili, odnosno od broja predmeta koji će nam biti priznati kao položeni. Tako za manji broj ispita prekvalifikacija može da nas košta i upola manje.

Iako plata za medicinsku sestru/brata ne prelazi 80.000 dinara, a najčešće je za 20-30 hiljada ispod toga, pored ovog smera u školama se nude smerovi fizioterapeutskog, laboratorijskog, farmaceutskog tehničara, pedijatrijske, ginekološko-akušerske ili stomatološke sestre.

Prema iskustvima onih koje interesuje prekvalifikacija u oblasti medicine, glavni motiv je odlazak u inostranstvo ili povećana mogućnost za zaposlenje u mestu stanovanja zbog epidemije korona virusa. Ipak, ima i onih koji su shvatili da žele da se bave nečim drugim još za vreme trajanja redovnog školovanja, pa ne žele da gube vreme.

- Završila sam hemijsku školu, a ostao mi je žal za medicinskom koju tada nisam uspela da upišem. Odlučila sam se za prekvalifikaciju kada sam videla reklamu jedne privatne medicinske škole. Završila sam smer medicinskog laboranta za dve godine, jer sam lagano davala jedan ispit mesečno. To je bilo 2008. godine, a sve me je koštalo negde oko 1.200 evra - kaže za "Blic" medicinska laborantkinja iz Novog Sada.

Kako dodaje, na školsku praksu išla je na Polikliniku tri nedelje, a potom je i stažirala na istom mestu 6 meseci.

- Trudila sam se maksimalno da se pokažem što bolje za vreme stažiranja, a na kraju mi se to isplatilo. Svoju šansu sam dobila nekoliko meseci kasnije kada je jedna koleginica otišla na trudničko i ja sam konkurisala i dobila posao - objašnjava Nataša.

Prema njenim rečima, najteže je na poziciji medicinskih tehničara, odnosno sestara, jer im je radno vreme po 12 sati, a moraju da rade i fizički i psihički veoma zahtevan posao.

- Za njih nema vikenda, praznika niti bilo čega drugog. Slobodni su samo ako im smenski tako zapadne. Taj posao baš treba voleti da bi se radio. Jesu plaćenije zbog smenskog rada, ali zbog zahtevnosti veoma često daju otkaz, pa je možda čak i najlakše naći posao na toj poziciji - tvrdi ova medicinska laborantkinja.

Kako kaže, posao vađenja krvi nije nimalo prijatan takođe, a ima i dosta posla koji je pacijentima nevidljiv. Zbog toga je pre dve godine odlučila da završi još jednu prekvalifikaciju, za fizioterapeutskog tehničara.

- Upisala sam u nadi da ću možda promeniti posao, praksu i staž sam odradila u Jodnoj banji. Ipak, u ovoj oblasti je još teže naći posao, makar kada je reč o državnim zdravstvenim ustanovama. Ipak, u privatnoj praksi je nešto lakše, jer se uvek otvaraju nove ordinacije. Narod je stalno bolestan, pa u našoj struci nažalost uvek ima puno posla - zaključuje ova Novosađanka.

(Espreso / Blic)