DINARSKI KREDITI JOŠ SKUPLJI? Narodna banka Srbije sutra donosi konačnu odluku!

Narodna banka Srbije će na sutrašnjoj sednici Izvršnog odbora odlučivati o daljem eventualnom povećanju referentne kamatne stope, što većina ekonomskih analitičara i očekuje. Takva odluka NBS značiće dalji porast cene dinarskih kredita za sve koji su zaduženi u domaćoj valuti.

Naime, samo povećanje referentne stope se gotovo automatski preslikava na kamatne stope svih bankarskih pozajmica u dinarima stanovništvu i privredi. Na tržištu se to događa preko belibora, referentne kamatne stope po kojoj banke međusobno pozajmljuju dinare.

To znači da će s rastom kamatne stope NBS svi dinarski krediti poskupeti jer će im rate biti veće zbog rasta kamate. To se već i dešava nekoliko poslednjih meseci, odnosno od kada je u aprilu ove godine NBS prvi put podigla referentnu stopu.

Na istom nivou pre pet godina

Podsetimo, povećanje stope započeto je u aprilu, kada je ona podignuta za 50 baznih poena, odnosno sa jedan na 1,5 odsto. U maju i junu nastavljen je isti tempo pa je do tada referentna stopa stigla do 2,5 odsto. U julu i avgustu NBS je prepolovila skok na 25 baznih poena, pa je kamata došla do tri odsto, a na poslednjoj sednici u septembru opet je odlučila da je podigne za 0,5 procenata.

Na nivou od 3,5 odsto referentna kamatna stopa poslednji put našla se u oktobru 2017. godine, a od tada je samo opadala. Pre toga, maksimalan iznos imala je krajem 2008. godine, kada je bila na nivou od čak 17,75 odsto.

Sa promenama referentne stope menjao se, naravno, i belibor, a prema njemu i kamatne stope banaka po kojima se zadužuju građani i privreda (isključivo krediti u dinarima). Tako je, kada je referentna stopa dosegla vrhunac, pre oko 14 godina, prosečna kamata na dinarske kredite iznosila oko 23 odsto.

Od tada su kamate na pozajmice u dinarima i više nego prepolovljene, ali, nažalost, sada se očekuje da će one samo ići naviše. To smatra i generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić. On je nedavno za 24sedam rekao da nas svakako čeka jedan period rasta kamata koji će trajati dok se inflacija ne vrati u planirane okvire.

- To je posledica podizanja referentnih kamatnih stopa, što je potez gotovo svih centralnih banaka kako bi zaustavile inflaciju. Svakako da isti cilj imamo i svi mi kao građani ili kao privrednici, a to je da se zaustavi rast cena koji naš standard čini nižim, a planiranje poslovanja vrlo otežanim – naglasio je Vasić.

Dalji rast najverovatniji...

I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić veruje da nas sutra očekuje novi rast referentne stope centralne banke Srbije.

- NBS nastavlja sa povećanjem kamatnih stopa i u narednim mesecima se očekuje njihov dalji rast. Krediti banaka privredi i građanima rastu, nominalne kamatne stope su počele da rastu, ali su realne kamate i dalje duboko negativne – naveo je Arsić.

Podsetimo, NBS je pre mesec dana navela da je podizanje referentne stope i uopšte pooštravanje monetarnih uslova reakcija na pojačane inflatorne pritiske. U NBS su procenili da je u uslovima nastavljenih troškovnih pritisaka, kao i rasta uvozne inflacije, potrebno nastaviti sa pooštravanjem domaće monetarne situacije.

- Donošenjem ovakve odluke NBS će doprineti da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i da se do kraja perioda projekcije vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja. Takođe, na ovaj način utiče se i na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena hrane i energenata na ostale cene preko inflacionih očekivanja – naveli su iz centralne banke.

Prilikom donošenja odluke, kako su rekli, IO NBS je imao u vidu da su geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini uticali na kretanje svetskih cena energenata i primarnih proizvoda u prvoj polovini ove godine na najvišim nivoima, što je za posledicu imalo dalji rast globalne inflacije.

Usporavanje privreda

Zbog toga su mnoge centralne banke, uključujući i najuticajnije, američki Fed i Evropsku centralnu banku, proteklih meseci brže od očekivanog zaoštravale svoje monetarne politike.

Vodeće centralne banke u svetu poslednjih nedelja šalju jasne signale za odlučnu borbu protiv inflacije uz najavu daljeg pooštravanja svojih monetarnih politika. Navedeni faktori mogu uzrokovati da izgledi globalnog privrednog rasta budu nepovoljniji, utičući pritom i na povećanje volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i usmeravanje globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim ekonomijama.

Poslednji zvaničan podatak o inflaciji u Srbiji pokazuje da je u avgustu međugodišnja inflacija dostigla 13,2 odsto.

(Espreso / 24sedam)