U NEKIM OPŠTINAMA U SRBIJI ĆE GREJANJE OVE GODINE BITI SKUPLJE 40%: Većina TOPLANA diže cene

Većina toplana u Srbiji traži poskupljenje grejanja kako ne bi zapale u još veće dugove i "bankrotirale“. Koliko će to koštati građane?

Od 60 srpskih toplana, njih tri četvrtine traži od osnivača, gradova i opština, da u novu grejnu sezonu uđu sa skupljim uslugama. Tek svakom četvrtom je to dosad i odobreno, a onima kojima će zahtev biti odbijen lokalne samouprave će morati da, ovako ili onako, nadoknade gubitke zbog rasta troškova.

Građane će tako grejanje svakako skuplje koštati, pitanje je samo da li direktno kroz račun lokalnog JKP, ili preko lokalnih (i republičkih) poreza. Ali, iz nekog razloga, građane "više boli“ kada poskupljenje vide "crno na belom", na računu za grejanje.

- To su povećanja od dva do 38 procenata – rekao je direktor Poslovnog udruženja "Toplane Srbije“, Dejan Stojanović.

Veliki manje od 10 odsto

Najveća toplana u Srbiji, „Beogradske elektrane“, još nije dobila odobrenje osnivača za novu cenu, u Novom Sadu za sada ostaje odluka da se cena neće menjati, dok se u Nišu, trećem po veličini gradu u Srbiji već plaća nova cena od oko devet odsto.

Za prosečan stan od 60 kvadrata, za koji je godišnje za grejanje potrebno 9.000 kWh prema računici Agencije za energetiku, sa novim cenama prosečan trošak za grejanje je nešto manji od 12.000 dinara, odnosno oko 950 dinara više nego pre poskupljenja.

Tek nešto veće poskupljenje je u Subotici, svega 10 odsto. Može se reći svega, jer je samo inflacija u Srbiji avgustu iznosila 13,2 odsto, a cene energenata su išle i više. Iz „Subotičke toplane“ kažu da im je gas skuplji 12 odsto, a struja 26,3 odsto, tako da se nadaju da će im iz Grada odobriti povećanje na sednici 29. septembra.

U Kraljevu +18, u Pirotu +12,5

Za skuplje grejanje su viđeni i stanovnici Kraljeva, i to za 18 odsto. I pored velikog procentualnog poskupljenja, iz Nadzornog odbora toplane kažu da su te cene znatno niže od onih koje propisuje važeća republička uredba a niže su i od cene koje su predložene godišnjim Planom i programom poslovanja JP „Toplana” za 2022.

Siromašnima novčana pomoć za grejanje

Pomoćnik ministarke za rudarstvo i energetiku, Zoran Ilić, izjavio je danas na debati "Energetska kriza i položaj siromašnih u Srbiji" da je to ministarstvo pripremilo nacrt uredbe za narednu Vladu koji predviđa smanjenje troška električne energije najugroženijim domaćinstvima koja imaju manje od 70.000 dinara mesečno. Ta domaćinstva će imati pravo na pomoć za potrošnju toplotne energije ako su na daljinskom sistemu.

Predlog je da cena kvadrata grejanja za stambeni prostor ubuduće bude 108,56 dinara, umesto dosadašnjih 92 dinara, kao i da se plaća svih 12 meseci.

Da je promena cene neophodna govori i podatak da je kraljevačka „Toplana“ u prvih šest meseci ove godine napravila gubitak od 35 miliona dinara (oko 300.000 evra). To je i logično, pošto im je cena ostala prošlogodišnja a gas je poskupeo 20 odsto i mazut čak 80. Cena ova dva energenta čini 70 odsto cene grejanja za krajnje korisnike.

Za trećinu manje procentualno povećanje je izgledno u Pirotu. Tamo će cena otići naviše za 12,5 odsto, i to uz subvenciju Grada lokalnoj toplani. U gradskoj upravi kažu da je povećanje samo za toliko koliko je porasla cena gasa, iako su Toplani porasli i drugi troškovi proizvodnje. Ističu da je u okolnim gradovima cena tokom proteklih sedam, osam godina porasla 40 odsto, dok je u Pirotu korekcija bila minimalna.

Mesec dana na daljinskom kao sa tri džaka peleta

Ta razlika sada je i mnogo veća jer u manje od 100 kilometara udaljenom Leskovcu cena je otišla naviše za čitavih 35 odsto. Tamošnji gradski većnici su „presekli“ da građani plaćaju 113,2 dinara po kvadratnom metru zagrevane prostorije, umesto dosadašnjih 83 dinara, a privrednici 135,9 umesto 100 dinara.

- Od momenta formiranja trenutnih cena grejanja mazut je poskupeo 75 odsto, gas 56,5 odsto i ugalj 28 odsto. Cena električne energije, kao jedan od značajnih inputa za proizvodnju i distribuciju toplotne energije (za rad kotlova, pumpi, podstanica) po novom ugovoru za 2022/2023. godinu je uvećana za 375 odsto. Povećane su i cene ostalog materijala i usluga za tekuće održavanje i to za više od 50 odsto, na nekim pozicijama i više od 100 odsto – rečeno je u obrazloženju zahteva za novom cenom.

Iz Toplane ukazuju da i tim poskupljenjem, odnosno za 6.300 dinara mesečno za stan od 50 kvadrata, građani imaju mnogo povoljnije grejanje nego što bi za taj novac mogli da kupe uglja (oko 320 kilograma) ili peleta (oko 140 kilograma).

Prema analizama Agencije za energetiku Srbije, za mesec dana grejanja potrebno je u proseku (veoma konzervativna procena) 625 kilograma peleta ili oko 800 kilograma kvalitetnog uglja („vreoci“ sušeni ili „banovići“).

I u Zrenjaninu i Novom Pazaru dogorelo do nokata

Nova grejna sezona počinje novim cenama i u Zrenjaninu, gradu koji je jedini u Srbiji prošle godine imao pojeftinjenje te usluge. Sada je cena povećana oko 30 odsto, odnosno varijabilni deo je sa 5,16 dinara otišao na 6,85 dinara po kWh a fiksni sa 29,76 na 38,60 po metru kvadratnom. Povećana je i cena za kilovat instalisane snage, gde fiksni deo mesečno iznosi 275,7 dinara (stara cena iznosila je 212,57).

I pored toga što je cena grejanja smanjivana, dug građana iz prethodne grejne sezone prema Toplani iznosi 39 miliona dinara (330.000 evra).

I u Novom Pazaru je grejanje "vrednije“ za 30 odsto u proseku. To i ne čudi, pošto je poslednje poskupljenje bilo pre devet godina. Pazarci su pokušali da cenu usklade sa realnošću i prošle godine ali je odlukom Vlade Srbije cenovnik vraćen na onaj iz sezone 2013/2014.

Za stambeni prostor ove grejne sezone građani će plaćati 135 dinara po kvadratu, a privrednici za poslovni prostor 337,5 dinara po kvadratu.

(Espreso / 24sedam)