DA LI ZNATE ŠTA JE "POREZ NA ROZE"? Dame SKUPLJE plaćaju proizvode, a OVO JE RAZLOG

Dva dezodoransa istog brenda, u bočicama jednakog oblika i veličine, stoje na rafu iste prodavnice, a ipak jedan je skuplji od drugog.

Osim cene, razlikuju se još i u boji. Onaj roze nijanse je skuplji za 15 odsto od plavog. Malo dalje u trgovini, isti slučaj i sa brijačem. Muški je jeftiniji, iako onaj namenjen ženama nije ni po čemu kvalitetniji.

Ovo je pojava koju ekonomisti nazivaju "porez na roze", iako ta razlika u ceni ne predstavlja taksu u klasičnom smislu reči. Dame više plaćaju za iste proizvode koje kupuju u odnosu na muškarce, počevši od kozmetičkih potrepština, proizvoda za ličnu negu i pokućstvo, odeću i obuću i slično. Reč je, kako stručnjaci kažu, o razlici u prodajnoj ceni istih proizvoda sa jedinom razlikom u tome da li su namenjeni muškarcima ili ženama. Jedan od razloga je, kako kažu ekonomisti, tržišna procena koja "igra" na kartu potrošačke psihologije dama koje su po pravilu manje cenovno osetljive od muškaraca, pišu Novosti.

- Pre nekoliko dana sam se iznervirala kada sam kupujući brijač primetila da je taj koji uvek uzimam zapravo skuplji od istog takvog ispod kog piše "muški" - kaže Beograđanka Milica S. - Prodavci nisu mogli da mi objasne razlog, ali svakako je još jedna diskriminacija u pitanju. Ne samo da za iste poslove zarađujemo manje, nego još i za iste proizvode plaćamo više. Čvrsto sam rešila da odsad isključivo kupujem preparate namenjene muškarcima.

Da je možda rešenje baš u ignorisanju "ženskih" proizvoda pri čemu bi to na duže staze i dovelo do poželjne nivelacije i uravnoteženja cena identičnih muških i ženskih proizvoda, smatra Veljko Mijušković, docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

- Jednostavno rečeno, zašto dame ne bi kupile jeftiniji plavi brijač, ako druge razlike u proizvodu ne postoje - kaže naš sagovornik. - Iako nepravedna, postojeća trgovačka praksa se ne može karakterisati kao nemoralna ili kao nešto što podleže kršenju elemenata postojećeg Zakona o zaštiti potrošača. Potrošači su dobro upoznati sa cenama svih proizvoda i oni su ti koji biraju svojom slobodnom voljom.

Prema Mijuškovićevim rečima, razlog ove razlike u ceni je ne u boji već u različitom vrednovanju istih komponenti paketa ponude ili servisa potrošača.

- Opravdanost u razlikama u ceni istih proizvoda, prodavci i ekonomisti koji se bave ovim pitanjem objašnjavaju razlikama u karakteristikama proizvoda tako da odgovaraju senzibilitetu žene - kaže Mijušković. - Razlika u dizajnu i materijalima često izaziva dodatne troškove koji se najčešće prebacuju na finalnog kupca, u ovom slučaju dame. Drugi je razlog korišćenje psihologije žena kao potrošača. Na kraju, ipak, stoji pitanje da li razlika u ceni nastane već u procesu proizvodnje ili nju pak vešto nameću trgovci kroz svoje marže.

Prema rečima Jovanke Nikolić iz Asocijacije potrošača Srbije, različite opsežne stručne analize proučavaju potrošače i donose razne marketinške, često manipulativne odluke koje za cilj imaju veću zaradu.

- U pitanju je analiza svesti i podsvesti i manipulacija u svrhu borbe za tržište - kaže Nikolić. - Ustanovljeno je da žene više plaćaju za iste proizvode koje kupuju u odnosu na muškarce, počevši od kozmetičkih potrepština, proizvoda za ličnu negu i pokućstvo, odeću i obuću i slično, od 10 do 15 odsto više.

Ipak, kako naši sagovornici smatraju, iako se radi o kombinaciji opravdanih faktora, unapred smišljenog poteza trgovaca i proizvođača, teško da će biti dugoročno održivi i tolerisani.

Razlikuju se i kupovine

Brojna istraživanja na globalnom nivou bavila su se razlikama muške i ženske kupovine - objašnjava Mijušković. - Rezultati ovih studija pokazuju da su žene manje lojalne brendu, a više dobroj usluzi, da iz ugla servisa potrošača žele da se osećaju važnim, dok muškarci žele brzo da obave kupovinu, te da su dame znatno detaljnije u prikupljanju informacija i poređenju alternativa pri kupovini od muškaraca. Sve su to detalji koje treba imati u vidu pri formiranja budućih poslovnih odluka preduzeća.

Istorija obojenog poreza

Termin "roze porez" prvi put je upotrebljen 1994. godine u okviru Izveštaja kalifornijske kancelarije za istraživanje u SAD, kada je utvrđeno da 64 odsto prodavnica u pet velikih gradova u SAD naplaćuje više za pranje i hemijsko čišćenje ženske bluze nego za muške košulje - objašnjava Mijušković. - Kao posledica saznanja iz izveštaja, Kalifornija je odmah usvojila državni Zakon o ukidanju poreza na pol iz 1995. godine, čime je zabranjeno da preduzeća diskriminišu potrošače i klijente u pogledu cene sličnih usluga zbog pola osobe.

(Espreso / Novosti)