KOLIKO RASTU PENZIJE, KOLIKI ĆE BITI MINIMALAC I KO ĆE NAJBOLJE PROĆI? Ovo je detaljna računica

Novo povećanje penzija stiže za naše najstarije građane. Od 1. januara značajno će porasti i plate u javnom sektoru, ali i zarade za oko 350.000 zaposlenih koji primaju minimalac. U kom procentu treba očekivati rast svih ovih primanja sada je i zvanično obelodanjeno.

Penzionerima više od 20 odsto

Ove godine prvo povećanje penzija od devet odsto treba očekivati 1. novembra, a zatim još 12,1 odsto od 1. januara. Penzije će praktično biti povećane za 20,2 odsto, što znači da će prosečna penzija koja sada iznosi 30.965 dinara biti veća za 6.254 dinara.

Nova povećanja se odnose na svih 1,7 miliona penzionera u Srbiji. Procenat povećanja biće linearan, što znači da će svi penzioneri dobiti procentualno isto povećanje.

Trenutna prosečna penzija je 30.965 dinara i ona će biti veća za nešto više od 6.200 dinara. Penzioneri sa najmanjim primanjima će umesto 10.000 dinara mesečno dobijati nešto više od 12.000 dinara.

Najbrojnija grupa penzionera (njih oko 20 odsto) čije su penzije od 10.000 do 15.000 dinara, moći će da računaju na povećanje od oko 2.000 do oko 3.000 dinara. Najstariji građani koji mesečno dobijaju između 15.000 do 20.000 dinara, i kojih ima oko 200.000, imaće u novčaniku od 3.000 do 4.000 dinara više...

Polovinu povećanja treba da očekuju u ovoj godini, a ostatak od 1. januara naredne godine.

Minimalac veći za oko 50 evra

Ministar finansija Siniša Mali obelodanio je juče da će minimalna zarada od 1. januara biti 40.020 dinara, što je procentualno njeno najveće povećanje do sada. Kako je dodao, u slučaju pogoršanja krize, vlada će biti otvorena za nove pregovore o minimalcu sa poslodavcima i sindikatima.

"Imamo veliko povećanje minimalne zarade sa 35.000 dinara na 40.000 dinara. Teško je naći balans između interesa sindikalaca i poslodavaca", rekao je Mali. Praktično minimalc će biti povećan skoro za 50 evra.

Mali je naveo da su poslodavci bili protiv povećanja minimalne zarade, jer bi im ona u uslovima krize izazvala ukupan trošak od 41 milijarde dinara, odnosno 350 miliona evra, pa je država preuzela celokupan teret.

"Ne želimo da dovedemo poslodavce u situaciju da zbog povećanja minimalca otpuštaju radnike. Zato je država celokupan teret povećanja minimalne zarade preuzela na sebe. Od 1. januara ćemo povećati neoporezivi deo zarada sa 19.300 na 21.712 dinara i umanjujemo za jedan procentni poen doprinose za PIO fond na teret poslodavca i tako u poptunosti preuzimamo teret na sebe", rekao je Mali.

Rekao je da se ceo svet suočava sa najvećom krizom od Drugog svetskog rata i da su veće ekonomije od naše već ušle u recesiju.

Rastu i plate u javnom sektoru

Od januara rastu i plate u javnom sektoru i to za 12,5 odsto u proseku za ukupno oko 500.000 ljudi koji zarade primaju iz budžeta. Za sada je poznato da će plate za vojna lica, oficire, podoficire i vojnike po ugovoru biti povećane za 25 odsto. Nije obelodanjeno i koliko povećanje treba da očekuju medicinari, prosvetari, sudstvo... ONo što je sigurno jeste da će svi koji zarađuju oko 80.000 dinara, moći da računaju na oko 7.000 do 8.000 dinara dinara više, pa bili oni prosvetari ili neki drugi radnici.

Od janaura ove godine takođe je bilo povećanje. Povišice nisu bile iste za sve i procenat se razlikovao po delatnostima. Veću povišicu, od osam odsto, dobili su zaposleni u socijalnim službama, zdravstvu i vojsci. Ostalima je pripalo 7 procenata povećanja.

Nakon povećanja iznosi su bili sledeći:

Prosečna zarada u administraciji 80.844 dinara

Prosečna zarada u obrazovanju i kulturi 71.049 dinara

Prosečna zarada zdravstvenih i socijalnih radnika 78.723 dinara

(Espreso / Blic)