PITALI SMO STRUČNJAKA DO KADA ĆE RASTI CENE NEKRETNINA U SRBIJI: Odgovor se NIKOME NEĆE DOPASTI!

Zbog neizvesne ekonomske situacije i rata u Ukrajini sve veći broj ljudi se odlučuje da ulaže u nekretnine. Mnogima je to način štednje, pa keš pretvaraju u kvadrate. Zato su i cene počele vrtoglavo da rastu.

Cene nekretnina nisu promenjene iako cena građevinskog materijala nastavlja da pada.

Manjak novogradnje i navalu na stare stanove objašnjava činjenica da se broj izdatih građevinskih dozvola smanjio na 9,7 procenata u odnosu na isti period prethodne godine.

Svoje mišljenje o daljem kretanju cena nekretnina i mogućem padu ili rastu za Espreso portal govorio je Mihailo Gajić, direktor istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba Libek.

Nesumnjivo je da potražnja diktira cenu

Cena nekretnina zavisi i od ponude i tražnje, cene nekretnina će biti visoke i nastaviti da rastu sve dok ima ljudi koji su spremni da takve cene i plate, rekao je Gajić.

Srbija nije usamljen slučaj kada je rast cena nekretnina u pitanju, po skorašnjim izveštajima medija iz naših "komšijskih" zemalja, ni kod njih situacija nije na zavidnom nivou.

Rast cena nekretnina nije nešto po čemu se Srbija razlikuje od drugih zemalja, a Beograd i Novi Sad od drugih evropskih gradova - tokom protekle decenije u svima njima zabeležen je veliki porast cena stanova, jedini izuzetak na evropskom kontinentu je Italija, ističe Mihailo.

Jednu od glavnih uloga igraju stambeni krediti i njihove kamate.

Sa jedne strane imamo istorijski niske kamatne stope što čini kredite jeftinijima pa je kupovina stanova na kredit postalo pristupačnije, a sa druge postoji priličan rast realnih zarada i smanjenje nezaposlenosti, što znači da u sistemu ima znantno više novca, kaže za Espreso portaj Mihailo Gajić.

Sa smirenjem pandemije korona virusa biznis iznajmljivanja stana na dan je ponovo oživeo svuda u svetu, pa i u Beogradu. Da je tako svedoči i činjenica da se pojavljuje sve veći broj ljudi koji iznajmljuju prazne ili poluprazne stanove i opremaju ih kako bi ih dalje iznajmljivanji na dan.

Pa tako igraju veliku ulogu i kada je diktiranje cena nekretnina u pitanju, što je istakao i Gajić.

Dodatne stvari koje podgrevaju tražnju za stanovima su porast interesovanja za izdavanje stanova ''na dan'' preko platformi tipa AirBnB, kao i nedavni porast broja ljudi koji se doseljavaju u Srbiju iz Rusije i Ukrajine, ali možda najveći strukturni uticaj jeste to što srednja klasa u Srbiji nema gde drugde da plasira svoju ušteđevinu nego u nekretnine: kamate u bankama i prinosi kod nas registrovanih investicionih fondova su niski (jer je cena kapitala izuzetno niska zbog monetarne politike FED-a i ECB-a), pokretanje nekog posla percipirano je kao veoma rizično i zahtevalo bi ulaganje i vremena, napora i drugih resursa, dok se nekretnine percipiraju kao najsigurnije (jer stan neće da nestane) i bez dodatog napora kreira prinos od rente koji je viši nego da se taj novac stavi u banku ili uloži u neki fond.

Iz razgovora sa Gajićem zaključujemo da bi trenutna situacija na tržištu nekretnina mogla potrajati, ali postoje i dugoročna rešenja kojima bi se vrtoglav rast cena mogao zaustaviti

Dok se ne promene neki od strukturnih fundamenata koji utiču na tražnju, kao što bi to bilo znatno povećanje kamatnih stopa, privredna recesija ili nešto slično, cene nekretnina nastaviće da budu na visokom nivou, zaključio je Gajić.

Cene kvadrata u Srbiji

U poslednjem izveštaju RGZ stoji da je za godinu dana cena stambenih kvadrata u celoj Srbiji porasla od 5 do 23 odsto. Poskupela je i starogradnja i novogradnja, a najveći skokovi u ceni zabeleženi su u Nišu, dok su najmanji u Kragujevcu.

Prema podacima u izveštaju, najjeftiniji kvadrat u prestonici u stanovima koji su već imali vlasnike bio je 400 evra, najskuplji 4.902 evra, a prosečno 1.680 evra. Kada su u pitanju novi stanovi, cene se kreću u rasponu od 600 do vrtoglavih 9.115 evra, dok je u proseku kvadrat novogradnje 2.165 evra. Stan u novogradnji u Novom Sadu u proseku košta 1.505 evra po metru kvadratnom, za 16 odsto više nego pre godinu dana, a u starogradnji se sa 1.255 evra popeo na 1.517 evra. U Nišu stan od 50 kvadrata u starogradnji skuplji je za skoro 10.000 evra. Umesto prošlogodišnje cene od 831 evro, sada je kvadrat u proseku 1.020 evra, što je poskupljenje od čak 23 procenata.

Podsetimo,stručnjak za nekretnine Davorka Tasić otkrila je gostujući u Jutarnjem programu Kurir televizije da se Beograđani pre odlučuju za kupovinu oranica nego stanova.

Stručnjak za nekretnine ističe da je cena obradive zemlje u okolini Beograda skočila za 200 odsto.

- Mi godinama imamo taj trend da ljudi iz Srbije jako malo ulažu u fondove i smatraju da je nepokretnost najsigurnija. To je godinama pokazalo kao ispravno. Ako ste investirali u početku gradnje, koliko god da nas pogodi kriza, nikada vrednost stana neće pasti ispod onoga što smo uložili. Sada sve više ljudi kupuju oranice. Ljudi ulažu u nešto, misle da će tako sačuvati svoj novac, zemlja je uvek bila atraktivna, s tim da samo Srbi mogu kupovati oranice, strani državljani ne mogu. Pre je bio trend da se kupuje vikendica u okolini beograda, sada su to oranice. Obradiva zemlja u okolini Beograda je skočila za oko 200 odsto. Ljudi su kupili dovoljno nekretnita, pa je sad na vreme došla zemlja - rekla je Tasić gostujući u Jutarnjem programu Kurir televizije.

(Espreso)