JEDNI TRAŽE 39.000, DRUGI 40.000, A TREĆI 43.000: Počeli pregovori o minimalcu za 2023. godinu

U ponedeljak su počeli pregovori o utvrđivanju minimalne cene rada za narednih godinu dana. Svi učesnici pregovora (sindikati, poslodavci, Vlada Srbije i socijalni partneri) saglasni su da minimalac treba da se poveća, s tim što se kao po običaju cifra za koju će minimalna cena rada biti veća zavisi od onoga koga pitate.

Što se tiče iznosa samog povećanja Vlada Srbije je izašla sa predlogom da minimalna mesečna zarada koja sada iznosi 35.000 dinara bude povećana na nivo od 40.000 dinara. Sa druge strane, sindikati su u više navrata izneli svoj predlog da minimalna zarada treba da prati minimalnu potrošačku korpu i da iznosi nešto više, 43.000 dinara. Prema istraživanju Unije poslodavaca Srbije, treća strana u pregovorima tj. trećina ispitanih poslodavaca, iznenlo je stav da je najoptimalnije povećanje od 9 do 13 odsto. U tom slučaju minimalac bi iznosio između 38.150 dinara i 39.550 dinara.

Krajnji rok za postizanje dogovora oko iznosa minimalne zarade je 15. septembar. Pitanje koje se svake godine postavlja i dalje stoji. Da li će pregovori uroditi plodom ili će kao do sada poslednju reč imati Vlada?

Očekivanja

Pred sam početak pregovora kontaktirali smo i Uniju poslodavaca Srbije i predstavnike sindikata kako bi saznali kakva su očekivanja od samog sastanka.

Kako za "Blic" kažu iz Unije poslodavaca Srbije na sastanku u ponedeljak se očekivalo da će se samo iznositi predlozi tri strane.

- Ne očekujem da će doći do bilo kakvih definitivnih predloga ili rešenja. Sve tri strane izneće svoje viđenje, a tokom nastavka pregovora očekujem neka konkretnija rešenja, kaže za "Blic Biznis" predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković.

Odgovarajući na pitanje koliko oni očekuju da će povećanje biti Atanacković se pozvao na pomenuto istraživanje.

- Prema anketi koju smo sproveli oko trećina poslodavaca bi prihvatila povećanje od 9 do 13 odsto, zaključuje on.

Sa druge strane, Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata ističe da očekuje ono što je predsednik već najavio.

- Očekujemo da se cena rada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom i pored toga našaočekivanja su da se cena rada 2 puta godišnje menja, odnosno prilagođava, ističe Savić.

Osvrnuvši se na konkretnu cifru minimalca za narednih 12 meseci ona je istakla cenu minimalne potrošačke korpe, tj. "nešto više od 40.000 dinara".

Predlog Vlade

Polovinom jula, gostujući u domaćim medijima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da će Vlada pokušati da u dogovoru sa socijalnom savetom poveća minimalnu zaradu na 40.000 dinara.

Tokom inicijalne najave povećanja minimalnih zarada u Srbiji, predsednik Vučić je izjavio da se značajno povećanje cene zarade očekuje kroz smanjenje doprinosa, i da će taj potez državu koštati oko 300 miliona evra.

- Očekujemo da smanjimo poreze i doprinose na zarade na 60,2 odsto, što bi bilo nikada niže i to je jedna od reformskih stvari koje smo preuzeli još 2014. godine, da olakšamo poslodavcima i da povećamo neoporezivani deo dohotka. Gledaćemo da najveći deo troškova minimalne zarade država preuzme na sebe, što će značajno uvećati i prosečne zarade, istakao je predsednik.

Kako je objasnio ministar finansija Siniša Mali, namera je da se ide sa dvocifrenim povećanjem minimalne zarade. "Pod uslovom da se poslodavci i sindikati dogovore to bi bio prvi put da bude zarada od 40.000 dinara", istakao je Mali.

Napomenuo je da će to povećanje "pogurati" i ostale plate i otvoriti veoma veliku "rupu" kod polodavaca, zbog čega će država teret tog povećnja preuzeti na sebe.

- Mi ćemo izaći sa predlogom da taj iznos koji bi poslodavci dali za povećanje minimalne zarade radnicima opet pokrije država kroz povećanje neoporezivog dela dohotka i kroz smanjivanje nekih doprinosa. O tome ćemo još razgovarati sa njima, tako da poslodavce to ništa ne košta, a da korist imaju zaposleni u Srbiji, objasnio je ministar, prenosi Tanjug.

Istraživanje UPS

Prema rezultatima nedavno objavljenog istraživanja Unije poslodavaca Srbije, oko 87 odsto poslodavaca u Srbiji smatra da je nužno umanjiti porez i doprinos na zaradu, kako bi privreda mogla da isplati povećanu minimalnu cenu rada.

Od ukupnog broja anketiranih poslodavaca 68,3 odsto ili pet odsto više nego lani složilo se sa ocenom da su se stekli uslovi za povećanje minimalne cene rada, prenosi Tanjug.

Kako je navedeno u saopštenju UPS- a, nešto manje od trećine poslodavaca, oko 31,7 odsto, smatra da za povećanje ne postoje uslovi.

Od poslodavaca koji smatraju da ima uslova za povećanje minimalca, 19,8 odsto smatra da je optimalno povećanje između devet i 12 odsto. Za povećanje do pet odsto izjasnilo se 4,5 odsto ispitanika, za povećanje od šest do osam odsto 12,4 odsto njih, dok bi povećanje minimalne zarade od 13 do 15 odsto prihvatilo bi 12,7 odsto.

Rast minimalca iznad 15 odsto podržava 17,8 odsto poslodavaca kojima je prihvatljivo povećanje minimalca.

Kao meru koja bi pomogla preduzećima da isplate povećanu minimalnu cenu rada, ogromna većina anketiranih vidi umanjenje poreza i doprinosa na plate.

U ovogodišnjoj anketi Unije poslodavaca Srbije učestvovalo je 356 preduzeća, koja zapošljavaju više od 44.000 ljudi.

Minimalac u poslednjih 5 godina

Pre 5 godina, tj. 2017. godine, minimalna cena radnog sata iznosila je 130 dinara neto. U julu 2017. godine ona je iznosila 21.840 dinara.

Naredne godine ona se povećala na 143 dinara po radnom satu netu, tj. u julu 2018. godine na je iznosila 25.168 dinara.

Godinu dana kasnije cena radnog sata je povećana za još 12 dinara na 155 dinara neto po radnom satu, i julu zaposlenima je isplaćeno minimalnih 28.575 dinara. Tokom pandemije ona je uvećana na 31.747 dinara, a radni sat se plaćao 174 dinara.

Prošle godine dogovoreno uvećanje je povećalo minimalnu isplatu za radni sat na skoro 184 dinara, a u avgustu 2021. godine minimalac je iznosio okruglo 32.371 dinara.

(Espreso / Blic)