DOK CENE SVEGA DIVLJAJU, OVO VOĆE JE POJEFTINILO: Vlasnici plantaža pred misterijom SRPSKE poljoprivrede

Vlasnik plantaže višanja u opštini Merošina Hranislav Stojanović rekao je danas da je 99 odsto roda tog voća prodato otkupljivačima po ceni od 40 dinara, što je za 10-15 dinara jeftinije nego prošle godine iako je mineralno đubrivo bilo dva-tri puta skuplje, a značajno su poskupeli i gorivo i zaštitna sredstva.

„Višnja je prošle godine prodavana po ceni od 50 do 55 dinara po kilogramu, a ove godine po 40 dinara, a troškovi proizvodnje su daleko veći. Beremo višnju, ne da bi zaradili neki dinar, već da smanjimo gubitak. Ako je ne beremo izgubićemo 100 odsto uloženog, a ako je beremo, bar ćemo donekle umanjiti taj gubitak”, rekao je Stojanović koji je inženjer voćarstva i uzgaja višnje na 12 hektara, prenosi Beta.

On je istakao da su neki proizvođači iz revolta sekli stabla sa rodom, a da pojedini zapuštaju voćnjake.

Takva cena višanja koju, kako je rekao, otkupljivači dogovore sa fabrikama uništava proizvođače, a trgovcima donosi sigurnu zaradu.

Trgovci, kako je rekao otkupe višnje po 40 dinara po kilogramu i prevezu do fabrike i na kilogramu zarade osam do deset dinara, a kada je proizvođač doveze fabrika tu uslugu plati pet dinara po kilogramu.

„Nema slobodnog tržišta, otkupljivači i fabrike dogovorom formiraju cenu”, rekao je Stojanović.

Dodao je da je drugi problem to što nema radnika i da se „puškom” traže, a da je nadnica od 4.000 do 6.000 dinara, uz obezbeđenu hranu.

Stojanović je rekao da je kraj Srbije od Niša prema jugu bio poznat po sorti oblačinska višnja, ali da nema hladnjaču niti je ta sorta zaštićena. Nekada velika hladnjača „Voćar” prodata je iz stečaja i verovatno će, prema njegovim rečima, biti prodata kao sekundarna sirovina u staro gvožđe jer država nije pomogla da se osposobi ili izgradi nova.

Niskoj ceni višnje ove godine je, kako su ocenili proizvođači, delimično doprineo dobar rod, za 15-20 odsto veći nego prošle godine.

Prerađivači tog voća tvrde da su skupi energenti i tehnologija prerade i da ne mogu više od 40 dinara da plate kilogram višanja.

Podsetimo, berba višanja u selima oko Topole polako se privodi kraju. Domaćini ističu da je prinos i ove godine bio solidan kao i kvalitet, ali otkupna cena kako kažu, mogla je biti bolja kako bi se isplatila sva ulaganja u proizvodnju.

Cena šumadinke je bila viša za oko 40 dinara, i dostizala je cenu i oko 100 dinara po kilogramu jer je uglavnom plasirana na inostrano tržište, navodi RINA.

Cena malina

Proizvođači su zadovoljni ovogodišnjim rodom i očekuju dobar prinos i veću zaradu nego lane. Od brojnih spekulacija, o kojima se moglo čitati o - navodnoj ceni od 800 pa i 1.000 dinara za kilogram - ostvarilo se najrealnije očekivanje. Malina će se otkupljivati po akontnoj ceni.

- Prve maline se primaju po ceni od 450 dinara za kilogram, što je 100 dinara više od prošlogodišnje startne cene i na nivou cene po kojoj se malina prošle godine otkupljivala u jeku berbe. Ovo, međutim, nije konačna cena jer su iz hladnjače "Tamiška" obećali da će platiti više sve primljene količine ukoliko cena na tržištu bude veća - rekli su malinari na jednom otkupnom mestu u Bogatiću.

Borovnice

"Plavo zlato" se dobro kotira i na srpskom i na inostranom tržištu, a gajenje ove kulture već par godina unazad je u usponu.

Odgovor na pitanje zašto je to tako, između ostalog, može se naći u činjenici da je prate dobri državni podsticaji i subvencije, a tu je i dobar prinos po jedinici proizvodne površine u odnosu na neke druge kulture. Izuzetno je tražena, a otkupna cena je zadovoljavajuća.

Borovnice kod nas kreću polovinom juna i berba traje do kraja avgusta.

Ove sezone se otkupljuje po ceni od 5,5 do 6 evra kilogram što je, po podacima Borovnica kluba Srbija, za pola evra više nego prošle godine.

Borovnica iz Srbije najviše putuje ka zemljama Zapada, ali se izvozi i na Istok.

(Espreso)