NEPALCI BERU KORNIŠONE U GOSPOĐINCIMA: Imaju besplatnu HRANU i SMEŠTAJ, a evo kolika im je DNEVNICA!

Dok je Sunca biće i kornišona!

Ovim rečima opisuje ovogodišnji rod otkupljivač krastavaca posejanih u ataru sela Gospođinci u opštini Žabalj.

Sezona branja kornišona krenula je početkom juna i u tom poslu osim domaće radne snage gospođinački povrtari imaju pomoć i od sezonskih radnike iz Nepala sa kojima je stigao i njihov kuvar.

– Trenutno je 20 Nepalaca dobilo papire za legalan boravak i tako prešlo blizu 6.000 kilometara (5.800 km), a tražili smo ukupno 30 sezonaca iz te zemlje - naveo je za “Dnevnik” direktor Agroprodukta” Dejan Rončević,čija firma otkupljuje krastavce i šalje dalje u Nemačku, gde se prerađuju i prodaju na tamošnjem i stranim tržištima.

Po rečima Rončevića “Agroprodukt” je obezbedio stranim sezonskim radnicima besplatnu hranu i komforan smeštaj u kontejnerima u neposrednoj blizini otkupnog mesta, a dnevnicu plaća 30 evra.

- Zadovljni smo kako rade, a ni oni nemaju primedbe na nas – kazao je Rončević, premda je posao zahtevan. Krastavci se ne smeju brati sa peteljkama i treba imati dobro oko da bi se video pored zelenih listova mali sitan plod koji ide u prvu klasu i najskuplje plaća povrtarima.

- Ovog proleća kaže naš sagovornik ,u Gospođincima je pod krastavcima oko 200 hektara a do kraja oktobra “Agroprodukt” očekuje da će poslovnom partneru isporučiti 5.000 tona krastavaca.

- Krastavci su ove sezone odlično rodili uz primenu agrotehnike, u prvom redu navodnjavanja ,ali u lancu proizvodnje neće biti zadovoljnih - kaže Rončević. - Proizvodnju smo ugovarali u novembru prošle godine ni sluteći da će se desiti ratni sukobi u Ukrajini zbog kojih je cena goriva višestruko povećana.

Nije jednostavno

Rončević naglašava da koliko god se smatra da krastavci mogu biti isplativi jer se u toku berbe može dobiti i 130 tona po hektaru, to nije tako.

- Na istoj njivi ne mogu se sejati svake godine, već svake četvrte zato se krastavcima mogu naveliko baviti samo povrtari koji imaju više hektara zemlje

Rončević kaže da su proizvodnja i transport u odnosu na lane skuplji za bar 40 odsto, a da kilogram prve klase kornišona vredi malo više od evra, odnosno košta naveliko 122 dinara, a prošlog leta povrtati su dobijali za prvu klasu 110 dinara.

Zarade najviše ima u kornišonima preve klase - naglašava Rončević i dodaje da kalibrator kornišone svrstava po veličini u sedam klasa , i da svaka klasa krastavaca ima svoju cenu .

Najmanje su plaćeni oni najveći krastavci svrstani u sedmu klasu. Lane je kilogram tih krastavaca vredeo svega 16,4 dinara ,a ove godine za nekoliko dinara više.

(Espreso / Dnevnik.rs)