UPOZORENJA NA KRIZU TRŽIŠTA HRANE U SVETU NE PRESTAJU: Novi podaci BRINU, ima li Srbija razloga da STRAHUJE?

Rat u Ukrajini, pored destabilizacije tržišta energenata, i dalje ozbiljno pogađa tržište hrane, samim tim što su sukobljene strane najveći izvoznici žitarica, kukurza i suncokretovog ulja. Novi podaci govore da se u Ukrajini već manje seje, te da su dodatne posledice po poljoprivredne proizvode u svetu nesporne.

Prošlog meseca Ukrajina je izvezla 1,09 miliona tona žitarica, dok je u ovoj godini zasadila oko sedam miliona hektara. To je 25 do 30 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Setva je pritom manje kvalitetna nego ranije, a manji su i zasadi kukuuza, obelodanio je juče ministar poljoprivrede te zemlje Nikola Solskij i između redova upozorio na dodatnu krizu na tržištu hrane.

Kako bi se stekao utisak koliki je značaj ove dve zemlje u svetskom lancu proizvodnje hrane, treba pogledati podatke o njihovom izvozu. Najšire rečeno, Ukrajina i Rusija učestvuju sa oko 29 posto u ukupnom svetskom izvozu pšenice.

Prema podacima Međunarodnog trgovinskog centra iz 2020. godine, izvoz suncokreta i suncokretovog ulja iz Rusije je činio 39 odsto ukupnog izvoza u svetu, dok je izvoz iz Ukrajine činio 18 odsto.

U slučaju žita u globalu Rusija u ukupnom izvozu učestvuje 18 odsto, a ukrajina 8 odsto. Obe zemlje učestvuju sa po 12 odsto u ukupnom izvozu ječma u svetu. Ukrajina izvozi oko 13 odsto kukuruza u svetu, a Rusija izvozi 13 odsto svetske količine đubriva.

Prema proceni Međunarodne agencije za žita (IGC) ukupne zalihe prehrambenih sirovina će pasti na desetogodišnji minimum od 57 miliona tona do kraja ove sezone. Ako pogledamo potencijalnu svetsku godišnju potrošnju, od 781 miliona tona, dakle ove godine ćemo imati u zalihama širom planete dovoljno sirovina da se svet nahrani samo 27 dana.

I sve te brojke pokazuju koliko posledice mogu da budu ozbijne ako se rat nastavi.

- Rat u Ukrajini će imati globalni uticaj "veći od svega što smo videli od Drugog svetskog rata" i naneće štetu svetskoj bezbednosti hrane, jer se mnogi ukrajinski poljoprivrednici, umesto da proizvode značajnu količinu pšenice za svet, sada bore protiv Rusije, izjavio je direktor Svetskog progama za hranu UN (WFP) Dejvid Bizli.

Bizli je u obraćanju pred Savetom bezbednosti UN naveo i da "ionako visoke cene hrane trenutno vrtoglavo rastu", prenosi britanski Gardijan. Ova agencija UN hranila je 125 miliona ljudi širom sveta pre ruske invazije na Ukrajinu, a Bizli je sada saopštio da su primorani da počnu sa smanjivanjem pomoći zbog rastućih troškova hrane, goriva i isporuke, navodi britanski list pozivajući se na agenciju AP.

Srbija pšenicu izvozi

Agroekonomista Milan Prostran kaže da Srbija nema razloga da strahuje.

- Mi smo agrarna zemlja i u zalihama imamo svega dovoljno, potvrdio je Prostran.

Vlada Srbije nedavno je povećala kvote za izvoz i to na 220.000 tona pšenice i pšeničnog brašna na 23.000 tona na mesečnom nivou.

(Espreso)