NEISKORIŠĆENI POTENCIJAL: Srbi zbog straha izbegavaju upotrebu GLJIVA, a nisu svesni njihovog OGROMNOG ZNAČAJA

Srbija je po korišćenju gljiva u ishrani na evropskom začelju, izjavio je agenciji viši naučni saradnik Biološkog fakulteta Aleksandar Knežević i naglasio da bi veća upotreba gljiva uticala na manju proizvodnju mesa, pa bi time i na farmama bila manja emisija metanola koji utiče na efekat staklene bašte.

Kako je protumačio, ljudi najviše izbegavaju gljive zbog straha od trovanja, što "i nije tako loše", jer strah učinio da se mnoga trovanja spreče.

Ako se izuzmu one koje su otrovne, gljive nemaju nijednu negativnu stranu, niti loše utiču na životnu sredinu, istakao je Knežević.

Prema njegovom objašnjenju, gljive pozitivno utiče na klimatske promene, pre svega na efekat "usvajanja" ugljenika.

Proces "usvajanja" ugljenika rade biljke u procesu fotosinteze, ali ga pospešuju upravo gljive posredstvom mikroze, odnosa koji ostvaruju sa korenovim sistemom viših biljaka, što se dešava tako što gljive i biljke trguju na nivou korenovog sistema, rekao je Knežević.

Kako je opisao, biljke predaju jedinjenja u formi ugljenika gljivama, koje ne mogu da ih sintetišu, a zauzvrat od gljiva dobijaju mineralne materije, pre svega azot i fosfor.

Na tom nivou trgovine ugljenikom i mineralnim materijama, ocenio je Knežević, ostvaruje se važan proces vezivanja ugljen-dioksida iz atmosfere, njegovim zadržavanjem i gomilanjem u zemljištu.

Kao sveprisutnim organizmima, gljivama nije potrebna pomoć da bi se razmnožile, ali bi im, kako je napomenuo, "pomoglo" to da im ljudi ne narušavaju staništa.

Sa druge strane, gljive se sve više koriste i u biotehnologiji i predstavljaju veoma dobar model za dobijanje biogoriva.

Kroz razgradnju celuloze do glukoze procesom fermentacije, one oslobađaju etil alkohol, ključni molekul koji može da se koristi kao gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem i tako zameni benzin.

Za sada se kod nas gljive koriste na eksperimentalnom nivou kada je u pitanju bioetanol, ukazao je Knežević.

Prema njegovim rečima, "postoje različiti procesi gde se gljive i bakterije zajedno koriste u bioenegranama za dobijanje biogasa, što je još jedan važan faktor gde gljive mogu na pozitivan način da budu korišćene".

Postoje velike biorafinerije u Evropi i svetu, koje su isključivo specijalizovane za celulozni etanol i koriste enzime koje gljive sintetišu, precizirao je Knežević, ali je priznao i da je tehnologija dobijanja biogoriva za automobile skup proces.

Iako su postojale zainteresovane kompanije u regionu, on smatra da balkansko "rascepkano" tržište za sada nije interesantno ozbiljnijem investitoru koji bi se time pozabavio.

( Espreso / Agencije )