Može li tečni gas da zameni ruski i koliko će vremena za to biti potrebno?

Balkan dobija još jedan pravac snabdevanja gasom – juče je počela izgradnja terminala za tečni prirodni gas u grčkoj luci Aleksandropolisu. Taj projekt je još prošle decenije pokrenula Evropska unija kako bi balkanske zemlje obezbedile gas iz različitih izvora. Urednica "Energije Balkana" Jelica Putniković kaže da je dobro što će balkanske zemlje dobiti još jedan pravac snabdevanja, ali da su količine gasa terminala ograničene. Ocenjuje da će biti jako teško da u naredne dve godine ruski gas bude zamenjen tečnim gasom. Kometarišući predloženi embargo Evropske unije na uvoz ruske nafte, upozorva da će on značajno ugroziti snabdevanje velikog broja zemalja članica.

Jelica Putniković je navela da je izgradnja terminala za tečni prirodni gas u grčkoj luci Aleksandropolisu značajna čak i da nema potencijalne pretnje da će prestati isporuka ruskog gasa jer je, kako kaže, dobro imati i više pravaca i izvora snabdevanja.

"Čak i da nema ove situacije u Ukrajini, pa potencijalne pretnje da će prestati isporuka ruskog gasa značajno je zbog toga jer je dobro imati i više pravaca i izvora snabdevanja", ocenjuje Putnikovićeva.

Pratite trenutnu situaciju u Ukrajini na našem BLOGU UŽIVO na ovom LINKU.

Na taj gas računaju – Grčka, Bugaska sada posebno, jer joj je obustavljen dotok ruskog gasa, Srbija i Severna Makedonija, a juče je grčki premijer pomenuo i dotok za Moldaviju i Ukrajinu preko Rumunije.

Sagovornica je na pitanje ima li tečnog gasa za sve, odgovara da nema gasa, a ni gasovoda.

Na pitanje može li tečni gas (LNG) da zameni ruski gas i koliko će vremena biti potrebno odgovara da će to biti jako teško ostvarivo u naredne dve godine.

"Može hipotetički možda u narednih desetak godina. U naredne dve godine to je jako teško, mogu neke količine koje su maltene simbolične jer npr. Nemačka nema LNG terminal, u Grčkoj se gradi. Pominju se još izgradnje nekih drugih terminala na lukama na obodima Evrope, ali potrebno je da se izgrade sami terminali, potrebno je da se izgrade gasovodi od njih, da se organizuje prevoz gasa i do potrošača u tim zemljama, na primer transport ka zemljama srednje Evrope", kaže Putnikovićeva.

S druge strane, dodaje, potrebno je da ima slobodnih kapaciteta zemalja koje prodaju gas i transportuju ga LNG tankerima.

"Džabe terminal negde u Evropi ako nema gasa koji će stići", ističe.

Ističe da je ograničenje to što nisu sve zemlje povezane, nemaju gasne interkonektore.

Komentarišući najave Italije da mogu bez ruske nafte već 2024. godine, navodi da se oni nalaze u boljoj situaciji jer je ta zemlja celom svojom dužinom okružena morima, te će do njih, kako kaže, lako da stignu neki drugi tankeri sa naftom.

"I u suštini oni ne zavisi od ruske nafte koja će kopnom da dolazi", dodaje Putnikovićeva.

A s druge strane, dodaje, u Briselu treba da se reši šta znači ono – koliki je procenat ruske nafte.

"U suštini naftom se trguje na svetskim berzama pa trgovci miksuju te isporuke i mora se na kraju napraviti jedna prava odluka o tome da li zaista neće da uvoze naftu koja ima bilo kakve veze sa nekim izvorom u Rusiji", kaže Putnikovićeva.

Ima li Evropa struje i gasa ili prete restrikcije naredne zime

Međunarodna agencija za energiju od početka godine predlaže sve jače mere štednje energije. To sada rade i najjače evropske ekonomije. Nemačka je pozvala građane na rigoroznu racionalnu potrošnju.

Gošća Jutarnjeg dnevnika navodi da bi racionalno trošenje trebalo da bude cilj svih zbog trenutne situacije u svetu, ali i standarda, troškova, klimatskih promena.

"Ali mislim da je ona najava od 13 stepeni u stanovima previše rigorozna", kaže Putnikovićeva.

Poručuje da je najskuplja energija koje nema.

( Espreso / Rts )