PALATA ALBANIJA, SAVA CENTAR, BEOGRAĐANKA, BIP, BIGZ čekaju dan da padnu u ruke privatnika, ako VEĆ NISU

Prvi oblakoder izgradjen u Beogradu 1939. godine, Palata "Albanija", tj. jedan njen deo pre nekoliko meseci je oglašen na prodaju. Kako su u poslednjih par dana pisali mediji on još uvek nije prodat.

Prostor od 381 kvadrata je oglašen za 3,88 miliona evra, što je pola od procenjene vrednosti, zato što čitava zgrada pripada Beogradskoj banci, koja je u stečaju još od 2002. godine kada je pokrenut taj postupak. Samim tim, ni proces prodaje nije jednostavan.

U poslednjih nekoliko godina veliki broj kultnih zgrada, tzv. "simbola" Beograda završio je u rukama privatnika. Tako su novog vlasnika, a neke od njih i novu namenu, dobili Bigz, Geneks, Beograđanka, Galerija "Progres" i Sava Centar.

Palata "Albanija"

Deo prostora u beogradskoj Palati Albanija biće ponuđen na prodaju za najmanje 3,8 miliona evra kroz stečaj Beogradske banke AD, navodi se u obeštenju objavljenom pre tri meseca na portalu Privrednog suda u Beogradu.

Palata Albanija je kulturno dobro zaštićeno od 1984. godine i pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. U ovom slučaju, vlasnik nepokretnosti mora prvo da ponudi objekat Zavodu za zaštitu spomenika i to po istoj tržišnoj ceni kao i ostalim kupcima, a to mogu da budu pravna i fizička lica, domaća i strana.

BIP

Kompaniju BIP je prošle godine za oko 17 miliona evra kupila čačanska kompanija "Auto Čačak".

Na lokaciji pored Mostarske petlje planirana gradnja komercijalnih sadržaja, što je navedeno u Planu detaljne regulacije. Cilj izrade plana, kako se navelo u dokumentaciji, jeste formiranje novog gradskog centra uz stanicu “Prokop” i stvaranje uslova za razvoj komercijalnih delatnosti, kao i transformacija stare Vajfertove pivare iz 1873. godine zarad industrijskog turizma.

Imovina na toj lokaciji, u srcu Beograda, na Mostaru, čija je ukupna površina 26,7 hiljada kvadratnih metara, je takođe prodata novom vlasniku, ali i i fabrika sokova na Zrenjaninskom putu koja je na više od 11,8 hiljada kvadrata, preneo je prošle godine Tanjug.

Zgrada BIGZ-a sagrađena je 1937. godine kao objekat Državne štamparije, u obliku ćirilićnog slova “p”, nalik na štamparsku mašinu. U zlatno doba socijalizma BIGZ je zapošljavao skoro 3.000 ljudi, dok se u poslednjih nekoliko decenija na 25.000 kvadrata nalaze štamparije, skladišta, kancelarije, muzički studiji, likovni ateljei, zanatske i umetničke radionice, škola kapoere, radio-stanica, kulturni centar...

Nedavno je BIGZ kupila firma "Marera propertis" koja je pre toga posatal i vlsnik Beograđanke.

Zgradu koju je projektovao arhitekta Dragiša Brašovan "Marera propertis" će, kako se navodi, obnoviti i pretvoriti u poslovni prostor za izdavanje.

Geneks kula

Simbol Beograda" Geneks" kula i dalje traži vlasnika. Izgrađena je još 1980. a poslednjih godina pominje se uglavnom kada liftovi ne rade. Na jednoj od prvih pametnih zgrada na Balkanu, na napuštenoj kuli, radi još samo sat, a ona sama je deo stečajne mase koja se sada prodaje.

Nekada moćna kompanija “Geneks eksport”, sagradila je, u skladu sa svojim renomeom i ekonomskom moći, tada najvišu zgradu od 119 metara, nad kojom je dominirao restoran-vidikovac.

Bez obzira što je reč o zgradi od 35 spratova na jednoj od najatraktivnijih lokacija u gradu, do sada nije bilo zainteresovanih za njenu kupovinu, iako je od uvođenja stečaja više puta nuđena na prodaju.

Beograđanka

Grad Beograd prodao je pre dva meseca i najveći deo Palate "Beograd" za 16,5 miliona evra, uz obavezu novog vlasnika da u rekonstrukciju objekta uloži najmanje osam miliona evra.

Podignuta je 1974. za vreme mandata gradonačelnika Branka Pešića, a po projektu njegovog imenjaka i prezimenjaka, arhitekte Branka Pešića. Nalazi se pod prethodnom zaštitom tako da novi kupac ne bi smeo da je ruši, već samo da je rekonstruiše.

Visoka 101 metar, sa 23 sprata, Palata “Beograd” je i posle četiri i po decenije jedna od najviših zgrada u prestonici.

Galerija “Progres”

Velika bura se podigla oko prodaje Galerije “Progres”. Istoimena kompanija nekoliko je puta nudila na prodaju nepokretnu imovinu Palate “Progres”, a najvredniji objekat upravo je galerija čija početna cena iznosi oko 5,27 miliona evra. Međutim, u više navrata iz grada je stizalo upozorenje za potencijalne kupce "da je ovaj prostor namenjen za kulturu, a ne za neku kockarnicu".

Galerija je osnovana 1996. godine od strane akcionarskog društva “Progres”, kompanije koja se bavi spoljnotrgovinskim i unutrašnjim prometom, finansijskim posredovanjem.

Sava centar

Sava Centar je uspeo da nađe vlasnika u novembru 2020. godine. Prodat je kompaniji "Delta Holding "za 17,5 miliona evra. Najveći kongresni, kulturni i poslovni centar u našoj zemlji i jedan od najvećih u regionu, “Sava centar” izgrađen je 1977. godine.

Decenijama je bio mesto održavanja najvećih međunarodnih kongresnih skupova, uključujući Generalnu skupštinu Svetske banke i MMF, samit nesvrstanih, a u njemu su gostovala i najveća imena svetske umetničke scene - Lučano Pavaroti, Plasido Domingo, Monserat Kabalje, Majls Dejvis, Henrik Šering, B.B.King, Zubin Mehta, Vladimir Aškenazi, Johan Štraus orkestar, Moskovski filharmonijski orkestar i Okazu filharmonijski orkestar.

(Espreso / Blic)