ŠTA UTIČE NA VREDNOST I KOLIČINU NOVCA U MENJAČNICAMA U SRBIJI? Zbog rata u Ukrajini ljudi masovno traže DEVIZE

Posle pojačane potražnje za brašnom i gorivom, ljudi u Srbiji proteklih dana krenuli su i u potragu za evrima u menjačnicama.

„Imali smo mnogo više posla prošle nedelje jer su ljudi dolazili da kupuju osetno veće količine evra", kaže Borislav Brujić iz Udruženja menjača.

„Već ove nedelje, manje ljudi dolazi da svoju štednju iz dinara prebaci u stranu valutu."

Iz Narodne banke Srbije su saopštili da su imali saznanja da su pojedine menjačnice iskoristile interesovanje za evro i nezakonito podigle svoj procenat.

„Započeli smo kontrolu menjačnica u Srbiji na osnovu sopstvenih saznanja i pritužbi građana da kurs u menjačnicama nije u skladu s rasponom predviđenim odlukama NBS", navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

Do veće potražnje za devizama došlo je usled rata u Ukrajini i strepnje zbog vrednosti domaće valute, kaže ekonomista Saša Đogović.

Prema odluci NBS, prodajni kurs za evro ne može odstupati za više od 1,25 odsto u odnosu na zvanični srednji kurs, koji saopštava upravo Narodna banka Srbije.

Zašto su ljudi krenuli po evre

Tamara Obradović je prošle nedelje promenila 80.000 dinara, koje je imala u kući, za evre u nekoliko menjačnica u Beogradu.

„Nisu imali na jednom mestu dovoljno da razmenim sav novac, pa sam uspela da kupim evre na tri mesta", kaže Tamara.

Iako inače štedi u dinarima, objašnjava da je od prijatelja čula da će „domaćoj valuti pasti vrednost i će moći mnogo manje stvari u prodavnici da kupi za isti novac".

Tamarine zebnje su neosnovane, tvrdi ekonomista Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.

„Uopšte nema potrebe za bilo kakvom panikom", kaže Đogović.

„Narodna banka Srbije ima dovoljno deviznih rezervi, da reaguje u slučaju da vrednost dinara padne, a banke u zemlji su dovoljno kapitalizovane", kaže Đogović.

I iz NBS su rekli da „još jednom ističu da nema razloga za paniku".

„Ako je išta u Srbiji stabilno - onda su to dinar i devizni kurs", rekla je Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS.

„Narodna banka Srbije zna šta radi. Želimo da vas informišemo o pravom stanju, jer je u prethodnih desetak dana podstaknuto panično ponašanje. Nema razloga ni za strah, ni za stajanje u redovima jer domaći finansijski sistem ima dovoljno sredstava - i dinarskih i deviznih."

„Banke od NBS dobijaju efektivu u toku dana na zahtev od tog jutra, čak i one koje na to nemaju pravo dok ne iscrpe sopstvene rezerve", dodala je ona.

Dodala je i da je dinar stabilan.

Iz ove institucije su prethodno rekli da „Narodna banka Srbije već deluje kontinuirano, kako bi stabilnost bila očuvana".

„Ovu krizu dočekali smo s rekordno visokim nivoom deviznih rezervi, višim od 16 milijardi evra, i imamo sasvim dovoljno sredstava i umeća da očuvamo stabilnost, koja nema alternativu", dodaje se.

O deviznim rezervama države govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je rekao da je „svaka nova poruka koju dobija od članova njegovog tima zaduženih za praćenje svetskih berzi i cena sirovina, gora od prethodne".

Vučić je dodao i da su „devizne i rezerve zlata na istorijskom maksimumu, ali da i pored toga brine".

Ekonomista Saša Đogović ocenjuje da je do pojačane potražnje došlo „pošto su nadležni poslali stanovništvu poruke kako Srbija radi na tome da popuni zalihe svega, poput graška, praška i šećera".

„Dodatna neverbalna komunikacija koja pokazuje gorčinu i užas i navodne teškoće koje su se nadvile nad zemljom, ljudima unose nepoverenje u domaću valutu", misli on.

Kada su ljudi, dodaje ekonomista, nakon nekoliko dana ponovo čuli od nadležnih iz vrha države da nema potrebe za panikom, „taj stampedo na prodavnice i menjačnice se smirio".

Borislav Brujić iz Udruženja menjača kaže da su ljudi, posle 2-3 dana, zaista prestali pojačano da kupuju devize.

„I dalje ljudi nešto više kupuju nego što prodaju evre, ali je postignuta ravnoteža i očekujem da će se situacija normalizovati", kaže Brujić.

Menjačnice funkcionišu tako što sve dinare koje otkupe, dodaje Brujić, odmah prodaju.

„To je najbolji sistem i tako uvek ima dovoljno novca u opticaju", kaže on.

Kako se formira kurs evra u Srbiji

Narodna banka Srbije je ovlašćena da sprovodi režim rukovođeno plivajućeg deviznog kursa, navodi se na sajtu NBS.

„Plivajući kurs znači da se devizni kurs formira slobodno, na osnovu ponude i tražnje deviza", kaže Đogović.

„Narodna banka Srbije može da interveniše na deviznom tržištu kako bi izbegla veće oscilacije, prodajom evra za dinare."

NBS ovo radi, dodaje se na zvaničnom sajtu i „radi očuvanja stabilnosti cena i finansijskog sistema i održavanja adekvatnog nivoa deviznih rezervi".

Tako je proteklih nekoliko meseci, NBS saopštila da je na rast inflacije poslednjih meseci reagovala povlačenjem viška novca sa tržišta, umesto povećanjem referentne kamatne stope.

Šta je srednji kurs, a šta kurs u menjačnici

Srednji kurs je upravo kurs koji, na osnovu odnosa ponude i tražnje, formira Narodna banka Srbije.

Kurs po kojem menjačnice kupuju evre naziva se kupovni, a pod kojem prodaju - prodajni.

Po zakonu, odstupanja ne smeju da budu veća ili manja od 1,25 odsto u odnosu na srednji kurs.

NBS je kontrolisala menjačnice koje su, kako se navodi, nezakonito podigle ovaj procenat u svoju korist.

„Prema Zakonu o deviznom poslovanju, za menjačnice koje ne postupaju u skladu s propisima NBS propisana je prekršajna odgovornost", navodi se u NBS.

„Za pravno lice predviđena je novčana kazna od 100.000 do 2.000.000 dinara, a za preduzetnika novčana kazna od 10.000 do 500.000 dinara."

Veći kurs nego inače menjači, kaže Brujić, nude ljudima „ukoliko su prinuđeni da kupuju devize od poslovnih banaka".

„Treba znati da i u tom slučaju menjačnice ne smeju da odstupe od zakona i da prodaju evre za više od 1,25 odsto u odnosu na srednji kurs", kaže menjač.

„Zato bi građani trebalo da prijave ako primete neko slično odstupanje."

Istovremeno, dodaje Brujić, NBS kontroliše i iznose po kojima menjačnicama devize prodaju poslovne banke.

Od čega zavisi količina evra u menjačnicama

Tamara prošle nedelje nije mogla da kupi dovoljno evra u jednoj menjačnici jer su joj „odgovorili da nemaju deviza".

Ipak, Brujić objašnjava da odluku o tome koliko će deviza imati na stanju neka menjačnica, „zavisi od njenog individualnog poslovanja i procene koliko joj je potrebno".

„Po pravilu, što više imate para za trgovanje, to bolje", kaže menjač.

„Procenu donosimo u odnosu na potražnju, ali i dogovore sa poslovnim bankama od kojih nekada kupujemo evre."

Guvernerka NBS apelovala je da ukoliko postoje ograničenja u količini novca koji može da se podigne u banci ili menjačnici, građani „pošalju mejlove sa dokazima u koja banka ili menjačnica je u pitanju i koja transakcija je u pitanju".

Kako NBS slabi ili jača dinar

Kada NBS kupuje devize, na taj način slabi dinar, kao i obrnuto - prodaja evra znači jačanje domaće valute.

Tako je 2020. godinu obeležila povećana tražnja za devizama, usled početka pandemije korona virusa, a iz NBS kažu da je ovo bila krizna godina u kojoj su morali da intervenišu, prodaju devize i ojačaju dinar.

Za razliku od 2020, ostalih četiri od poslednjih pet godina bile su godine kada je Centralna banka kupovala devize i tako slabila dinar.

„U poslednjih pet godina neto je kupljeno 4,45 milijardi evra i to računajući 2020. godinu, kada smo prodali 1,45 milijardi evra kako bi zadržali stabilnost", rekao je Nikola Dragašević, direktor sektora za monetarne i devizne operacije za Danas u leto 2021.

( Espreso / BBC na srpskom)