CENA TNG DOSTIGLA MAKSIMUM: Evo šta je to i zašto je VAŽNO

Poskupljenje tečnog naftnog gasa (TNG), čija je cena ovih dana dostigla maksimimu iz decembra prošle godine od 102 dinara, prema rečima predsednika Udruženja za TNG Ivana Brajovića, posledica je kombinovanog delovanja više faktora, a pre svega poskupljenja prirodnog gasa i nafte, kao i ukrajinske krize.

„Ovaj gas nastaje kao proizvod prerade prirodnog gasa, gasnog kondenzata i sirove nafte, pa zato njegova cena korespondira sa cenama prirodnog gasa i sirove nafte, a koriguje se prema uslovima na lokalnim tržištima. Ukrajinska kriza dovela je do poskupljenja prirodnog gasa i sirove nafte do rekordnih nivoa, pa je i cena TNG-a, koji nastaje njihovom preradom, oborila sve rekorde“, objašnjava Brajović za Tanjug. Navodi da iako ne postoje direktne sankcije EU za ruske naftne derivate, izvoz TNG-a iz Rusije u Istočnu Evropu je poremećen od početka sukoba u Ukrajini, pa je početkom marta 700 punih vagona sa oko 20.000 tona gasa mirovalo na granici Poljske i Belorusije.

„Evropske uvoznike zabrinjava mogućnost dugoročnih poremećaja snabdevanja tečnim naftnim gasom, jer se povećava broj ljudi i kompanija sankcionisanih od strane EU, a sve više kompanija počinje da se ‘samosankcioniše’, odbijajući da kupuje ruski gas, jer takve kupovine smatra rizičnim“, kaže Brajović.

Dodaje da je to dovelo do pojave alternativnih i istovremeno skupljih izvora snabdevanja u odnosu na Rusiju, kao što su baltički morski uvoz i železnički uvoz iz čvorišta Amsterdam-Roterdam-Antverpen.

Prema njegovim rečima, globalna inflacija je i pre početka ukrajinske krize dovela do povećanja cena svih berzanskih proizvoda, gde spada i TNG. Takođe su i pre ukrajinske krize, zbog nerentabilnog poslovanja izazvanog pandemijom potpuno zatvorene pojedine evropske rafinerije ili su parcijalno konzervisana određena rafinerijska postrojenja, što je dovelo do smanjenja prerade nafte u Evropi i posledičnog pada proizvodnje TNG-a.

Kada je reč o Srbiji, Brajović navodi da naša zemlja ima svoju proizvodnju od oko 105.000 tona, dok se ostatak od oko 50.000 tona uvozi.

„I pored višegodišnjeg pada potrošnje TNG-a, Srbija je i dalje uvozno zavisna i zato ne može izolovati sopstvenu cenovnu konjunkturu od međunarodnog cenovnog okruženja, zbog čega se na nju prelilo minulo povećanje međunarodnih berzanskih kotacija TNG-a“, kaže sagovornik Tanjuga.

Govoreći o tome kakve bi se cene mogle očekivati u narednom periodu, kaže da bi distribucija TNG-a bila ekonomski opravdana za sve učesnike lanca snabdevanja, sadašnja maloprodajna cena TNG-a bi morala iznosti najmanje108 dinara po litru.

„Zato se u predstojećim mesecima u Srbiji može očekivati poskupljenje TNG-a, a iznos cena će zavisiti od ukrajinske krize, cene prirodnog gasa i sirove nafte, cenovnog pariteta prirodni gas, tečni naftni gas i slično“, kaže Brajović.

Objašnjavajući od čega zavisi cena auto-gasa u Srbiji, kaže da zavisi od tržišne cene samog TNG-a i od visine fiskalnih dažbina.

„Ovde posebno treba istaći da je višegodišnji rast cene TNG-a primarno prouzrokovan visokim akcizama, a ne rastom same cene TNG-a kao tržišnog proizvoda“, naveo je on.

Dodaje da je u Srbiji od 2012. godine promet TNG-a opterećen dažbinama koje su veće nego u bilo kojoj zemlji Evrope.

Takođe, navodi da je u Srbiji akciza na benzin za 37 odsto veća od minimalno propisane evropske akcize, na dizel za 53 odsto, a na TNG je čak tri puta veća.

Prema Brajovićevim rečima, upravo je ovo suštinski razlog višegodišnjeg rasta cene TNG i pada njegove potrošnje.

Zato, ukazuje on, Udruženje za naftni tečni gas predlaže da se politika akciznog oporezivanja TNG što pre uskladi sa zahtevima direktiva EU u ovoj oblasti, uz uvažavanje specifičnosti domaćeg tržišta.

Što se tiče mogućnosti države da ograniči cenu TNG, kao što je uradila za neke druge vrste goriva, Brajović kaže da je država postupila odgovorno i privremeno smanjila akcize na dizel i benzin, ali ne i na TNG, što, ocenjuje, predstavlja dodatno breme na ionako ugroženi TNG koji uglavnom koriste platežno manje sposobni vlasnici privatnih vozila.

„Vozači odavno prelaze sa TNG-a na druga goriva. Njegovo korišćenje je za vozače opravdano kada cena TNG ne prelazi 50 odsto cene benzina. Iz razlike se pokrivaju troškovi konverzije motora, povećana potrošnja za pet do 20 odsto po pređenom kilometru i periodični troškovi atesta za opremu“, kaže Brajović.

Dodaje da su korisnici TNG spremni na trošak konverzije motora kada se ulaganje isplati u roku od dve, tri godine kroz uštede na ceni TNG-a u odnosu na benzin, a period posle povrata ovog ulaganja do isteka životnog veka vozila čini uštedu za korisnika.

„Početkom 2021. ovaj indeks je iznosio oko 54 odsto, a danas već iznosi 57 odsto, tako da je TNG odavno prešao u zonu ekonomske neopravdanosti za vozače“, kaže on.

Dodaje da mu zato preti potpuno istiskivanje sa tržišta ako se hitno ne preduzmu odgovarajuće mere.

(Espreso / Agencije)