TEK ĆE BITI EKONOMSKOG HAOSA: Stiže nova era skupljih kredita

Duboko u senci rata, haos na finansijskim tržištima traje nedeljama; u prvom planu su, naravno, cene sirovina na čiji rast niko ne može ostati ravnodušan.

Ali pozitivan trend na tržištima roba nije posebno iznenađujući – ruska invazija na Ukrajinu je zagrejala stvari, kao što se i moglo očekivati, pošto se prošle godine razgovaralo o intenzivnom rastu cena sirove nafte, prirodnog gasa i hrane. Ali dramatičan rast cena sirovina potisnuo je u drugi plan još jedan neprijatan trend koji se nazire iza brda. Reč je o - kamatama.

Rastuće dugoročne kamatne stope u SAD...

Dugoročni trend pada kamatnih stopa (globalno!) obuhvata decenije. Njeni počeci datiraju iz osamdesetih godina prošlog veka, kada su razvijene zemlje sa velikim poteškoćama uspele da kontrolišu inflaciju izazvanu naftnim šokovima (zbog embarga, a potom i iranske revolucije). Jednom kada su stvari krenule nizbrdo (bukvalno, ne figurativno), trend se povukao duže nego što su očekivali i najoptimističniji.

I mnogo dublje nego što je iko mogao da zamisli. Svaki put kada se činilo da bi trend mogao biti prekinut, iz ovog ili onog razloga, usledila je intervencija američkih Federalnih rezervi, koja bi dodatno pojačala već uspostavljeni trend i gurnula kamate još niže.

Poslednji takav zaplet dogodio se krajem 2018. godine, a rezultirao je povlačenjem monetarnih vlasti, nakon čega je kamatna stopa na desetogodišnje državne obveznice SAD (10 g) pala na rekordno niskih 0,5%. Ali sada jednostavno nema prostora za manevar. Likvidnost, međutim, postaje sve izraženiji problem na finansijskim tržištima, o čemu svedoči nedavna bizarna epizoda koja je izazvala dramatičan rast cene nikla.

Ali Fed je zapravo nemoćan u ovoj situaciji jer inflacija koja je odavno prevazišla „prolazni fenomen” jednostavno više nije ignorisana, kao što sugeriše uporedni pogled na dugoročne kamatne stope i stope inflacije tokom protekle decenije.

Dugoročne kamatne stope uveliko zaostaju za inflacijom, a Fed opasno zaostaje za aktuelnim dešavanjima, što je dovelo do odluke u martu o podizanju kamatnih stopa, dok monetarni zvaničnici najavljuju dugu i iscrpljujuću kampanju za obuzdavanje inflacije. Drugim rečima, martovski potez označava samo početak trenda.

... i Evropu

U međuvremenu, još se čekaju konkretni potezi Evropske centralne banke – inflacija na Starom kontinentu je nešto blaža, a ekonomski oporavak sa ove strane Atlantika je manje dinamičan, pa centralna banka i dalje kupuje vreme. Stvari bi možda izgledale malo drugačije bez ruske invazije, ali tako dramatičan porast cena roba je uništio svaku nadu da bi inflatorni pritisci mogli biti značajno smanjeni ove godine.

Kada je reč o očekivanjima investitora, nema sumnje – u iščekivanju radikalnog zaokreta i promene monetarne politike, dugoročne kamate već neko vreme rastu. I to od prve polovine prošle godine, kada je inflacija iskočila iz dugogodišnjih (skromnih) okvira.

U tom periodu stopa prinosa na desetogodišnje italijanske državne obveznice bukvalno je učetvorostručena, dok se hrvatski ekvivalent utrostručio. Ni fiskalno odgovornije zemlje poput Nemačke nisu mogle da izbegnu sličnu sudbinu (iako se prinos od 0,5% na desetogodišnje obveznice i dalje može smatrati prilično skromnim).

Ali prave razmere preokreta najlakše je videti u širem vremenskom kontekstu; konkretno, u proteklih deset godina, tokom kojih su prinosi na hrvatske obveznice izuzetno napredovali. Početak ovog perioda poklapa se sa evropskom dužničkom krizom, koja je, u kombinaciji sa nepoželjnim kreditnim rejtingom, obveznice odražavale veoma izdašnu premiju rizika (prinosi veći od 7%).

Na kraju perioda (uz pozitivnu reviziju kreditnog rejtinga) prinosi su pali na nikad nižih 0,5%, zbog čega je rast za manje od pola godine zaista zastrašujući.

Rast kratkoročnih kamata (i kredita!) Intenzivan rast kamatnih stopa je zapravo odraz pozicioniranja investitora, podstaknut nedavnim potezima (i najavama) centralnih banaka koji direktno utiču na trenutnu cenu kapitala. Potonji definišu kamatnu stopu na prekonoćne kredite i iz ove osnove se izvode kamatne stope na duže periode, oblikovane aktuelnim kursom monetarne politike i očekivanjima investitora. Rezultat je kriva prinosa koja se normalno povećava, što znači da su kamatne stope na duža dospeća više (od onih na kraća dospeća).

Uz već prikazane promene u segmentu dugoročnih kamatnih stopa (prinosi na državne obveznice), tektonska pomeranja usled rasta inflacije, a potom i zaokret u monetarnoj politici, relativno je lako prikazati kratkoročnim kamatnim stopama. Za početak, možemo videti kako je najava agresivnijeg rasta kamatnih stopa Fed-a uticala na kamatnu stopu Libor USD (na dolarske kredite).

Već početak godine (dok je Fed držao kamatne stope u rasponu od 0 do 0,25%) dao je nagoveštaj u kom pravcu će se stvari kretati, ali nepuna tri meseca kasnije svedoci smo naglog rasta kamatnih stopa; za period od godinu dana (12 m) cena kapitala već prelazi nivo od 2% i jasno odražava agresivne stavove Federalnih rezervi SAD, koji potom indirektno utiču na formiranje cene kapitala u dugim periodima.

Drugim rečima, kriva prinosa je poprimila mnogo strmiji oblik. Kratkoročne kamate su važne u ovoj priči jer čine osnovu na kojoj se formiraju kamate na kredite; trošak većine kredita (fizičkim i pravnim licima) se najčešće definiše kao prost zbir kratkoročne kamatne stope (do 12 meseci) i fiksne marže (koju naplaćuje poslovna banka).

Naravno, krediti u dolarima (ili sa valutnom klauzulom u američkoj valuti) su u ovim krajevima prilično retki, mnogo češće su u igri krediti u evrima ili sa valutnom klauzulom u evropskoj valuti. U ovom slučaju se umesto libora primenjuje nacionalna referentna stopa (NRS) ili euribor jer Evropska centralna banka još nije promenila kamatne stope, ova druga je i dalje (preko krive prinosa) i dalje negativna. Ali je manje negativan nego ranije (što znači, po Grunfovoj logici, da je porastao).

Štaviše, tromesečni euribor, koji nekim domaćim bankama služi kao osnova za obračun kamatnih stopa na stambene kredite, od početka godine je porastao za oko 10 procentnih poena (sa -0,58% na -0,48%), što znači da je promena trenda. Dugoročno gledano, rast se čini potpuno zanemarljivim i gotovo nemoguće uočiti.

Ali inflacija (izazvana dramatičnim rastom cena roba) sada sigurno neće prestati. Potrošači koji su kreditirani kod NRS su u nešto boljoj poziciji jer izvori sredstava za banke (depoziti) beleže sporiji rast kamatnih stopa i donekle zaostaju za aktuelnim dešavanjima.

Ali brzi skok dugoročnih kamatnih stopa s početka priče jasno pokazuje kako će se stvari dalje razvijati, prelivajući se u porast kratkoročnih kamatnih stopa. Drugim rečima, ovo je samo početak i po svemu sudeći upravo smo svedoci početka nove ere viših kamata i skupljih kredita.

(Espreso / Index.hr)