O DŽEPAROŠIMA MISLIMO SVE NAJGORE, A DA LI SU ONI DOBRI PSIHOLOZI? Stručnjak je dao ODGOVOR na ovo pitanje!

Džeparoši haraju svugde gde je velika cirkulacija ljudi. Kradu torbe, novčanike, novac, dokumenta - sve čega se dočepaju. Ima ih u gradskom prevozu, na pijacama, u tržnim centrima, čak i na grobljima.

Dobro su organizovani i rade u grupama, tako da dok vas neko iz ekipe usmeri da okrenete glavu na jednu drugu stranu, ostali ''odrade posao''.

Zbog njihove umešnosti, nameće se pitanje da li su džeparoši dobri psiholozi.

-Džeparoši su najčešće osobe koje su podučene ili tokom obavljanja ovih radnji stiču iskustvo da gotovo neprimetno oštete žrtvu. Koliko su u obavljanju ove kriminalne radnje vešti, govori činjenica da ljudi obično ni ne primate da su opljačkani dok ne posegnu za svojim novčanikom - kaže za portal Informer Jelena Popatić, psiholog Klinike ''Laza Lazarević''.

Da li svako može da bude džeparoš, kakav je njihov psihološki profil i da li potiču iz kriminogene sredine?

-Ne može svako da bude džeparoš. Pre svega, to su osobe kojima nedostaje moral, centrirane su na sopstvene potrebe, bez savesti, orijentisane na lako i brzo pribavljanje materijalnih sredstava, nemaju sposobnost empatije. Oni često potiču iz sredina u kojima se ova, kao i mnoge druge kriminogene aktivnosti, prihvataju kao dozvoljene ili poželjne radnje. Rano počinju da ih obavljanju, najčešće kao maloletnici, koji su podsticani od strane sredine u kojoj žive ili čak i organizovani od strane odraslih lica iz neposrednog okruženja.

Najčešće je reč o osobama koje potiču iz sredina niskog edukativnog nivoa, karakteriše ih vaspitna zapuštenost, nedovoljno razvijeno shvatanje i prihvatanje socijalnih normni i pravila ponašanja.

Da li je džeparenje bolest ili posledica nemaštine?

-Džeparenje nije ni bolest, ni stvar nemaštine. Kada je bolest u pitanju, niko od nje ne profitira u materijalnom smislu. S druge strane, osobe niskog obrazovnog nivoa pronalaze poslove u skladu sa svojim obrazovnim sposobnostima.

Na pitanje da li ova pojava može da se suzbije, psiholog za Informer.rs odgovara:

- Sigurno da može i suzbija se pre svega radom organa unutrašnjih poslova.

(Espreso / Informer)